Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Poklon

Kad smo se vratili na Akademiju Ian mi je rekao da ga sačekam kod stepenica. Uradila sam kako je rekao, naslonila sam se na zid i čekala. Svi su se vratili u svoje sobe. Ostala sam sama na hodniku, samo je odjednom zavladala tišina. Gde li je Ian? Ne mogu stajati ovde sa haljinom. Ne želim da je on vidi. To sto nije bio sa nama, nego otišao sa Nikom je ospalo dobro, taman može da vidi moju haljinu na dan bala.
Lena je kupil puder rozu haljinu, lepršava je, ali ne tako balska kao moja. Gornji deo je prekriven sa cirkonima, neki su bili beli a neki rozi, poredjani vodoravno. Rekla je da neće pokazati Brendonu, on joj je partner. Jeste da se njihova veza protivi svim pravilima, ali im je direktorka dopustila.

" Kori" Ian je dolazio iz pravca direktorkine kancelarije.

" Gde si do sada?" pravila sam se ljutito, ali ne mogu se naljutiti na njega.

" Izvini, ali sam na kraju ipak došao" prišao mi je uz osmeh i spustio svoje slatke usne na moje. Uzvratila sam mu poljubac, a on me je čvrsto stegao i privukao sebi. Nedostajao mi je zbog svih ovih patroliranja oko Akademije.

" Ne izvinjavaj se, uredu je. Upravo si se odužio" tiho sam rekla.

" Nisam još." namignuo mi je i izvadio malu duguljastu kutijicu, crvene boje sa belom šlokičavom mašnom.
Ptužio mi je " Izvoli, ovo je poklon za našu godišnjicu."

Uzela sam kutiju iz njegove ruke "Hvala ti puno" otvorila sam je i ugledala narukvicu, na kojoj su bila uzastopno zakacena tri priveska, srce, mesec i zvezda. Narukvica je bila prelepa. Zagrlila sam ga, samo što mi nisu suze krenule od sreće.

" Gnječiš me, znači da ti se svidja" nasmejao se i podigao me u vazduh, a zatim spustio na zemlju.

" Da, puno mi se svidja. Prelepa je, ali ja tebi nisam ništa kupila" složila sam tužnu facu.

" Nije bitno, nije mi potreban poklon. Važno je da si ti pored meni." osmehnuo mi se tako slatko, izgledao je kao mali dečačić.

" Izgleda da ću večeras da patroliram. Tako da sutra popodne..." prošao mi je prstima po obrazu " ti i ja, mali piknik, ali unutra zbog velike hladnoće. Smisliću nešto. Bićemo sami" poljubio me je na blic. " Idem da se obučem, celu noć ću biti napolje."

" Jedva čekam sutrašnji ručak. " uzvratila sam mu poljubac i uhvatila ga za ruku, da bi zajedno krenuli na sprat.

" I ja isto, napokon da imamo vreme za nas" peli smo se uz stepenice, veoma polako.

" Da, samo sam to čekala. Takodje ćemo provesti vreme na balu. Zajedno." osmehnula sam mu se, stigli smo na drugi sprat, sada je vreme za rastanak.

" Tako je, ali ipak bal će biti malo drugačiji. Čeka nas nešto" nakrivio je glavu na stranu i napravio tužnu facu.

" Već sam zaboravila na to, ali ipak ima da napravimo posebno veče" poljubila sam ga strasno, kao da je ovo zadnji put, a zatim se polako odvojila od njega " Idi, zakasnićeš "

" Vidimo se" okrenuo se i uputio se na sprat. Nisam se nikada popela gore, za razliku od njih koji su bili na ovom spratu, ali ne ulaze u sobu. Osim nekih koji su kršili pravilo.

Ja sam se uputila u svoju sobu sa sve kesom u ruci. Dobro je da nije video haljinu, a ni ja nisam videla njegovo odelo. Uvek nosi školsku uniformu, nisam imala prilike da ga vidim u odelu. Samo u trenerci koju je sada nosio, ali široka je, kao i gornji deo. Izgledao je kao sportista, ali pitam se kako izgleda kada se skocka. Moraću da sačekam bal.
Otvorila sam vrata i ušla u sobu. Lena se ispružila na krevet, a haljina je bola pored nje stavljena na krevet van kese. Ko god da udje u sobu može da je vidi.

" Dobila sam poklon od Iana" stavila sam kesu na krevet i pokazala joj narukvicu. " Mogla bi da skloniš tu haljinu"

" Kako je lepa" skocila je sa krebeta i otela mi je iz ruke " Ma skloniću je, nego mani moju haljinu. Narukvica je savršena. Baš lepo od njega"