Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Težak izbor

Drago mi je što sam sve rekla Silviu. Sada mi je malo lakše kada mogu da razgovaram sa nekim o tome. Nisam uspela da zaspim sinoć, celu noć sam se vrtela po krevetu. Jedva sam uspela da ustanem. Ako ne budem počela da se spremam neću uspeti da stignem na vreme za prevoz. Danas je taj slobodan dan van Akademije. Samo da pronadjem savršenu haljinu za bal. Ne znam kakvu bih želela, ali kada je budem ugledala znaću da je ona prava. Spakovala sam neke sitnice u torbu. Mama mi je poslala tu torbu, crna je sa resama. Nike preterano velika,ali mi se svidja. Takodje je poslala novac, Niku i meni.
Uzela sam jaknu, koju je bila na krevetu, pa sam je obukla. Torbu sam stavila na jedno ramen i izašla iz sobe.
Hodnik je bio tako tih, onda su valjda svi otišli. Lena je ustala rano i spremila se, samo me je probudila i izašla. Drago mi je što danas nemamo časove. Nećemo ni da ih nadoknadimo, lepo od direktorke. Jedva čekam da nadjem savršenu haljinu, bolje da požurim napolje. Sišla sam niz stepenice i krenula prema glavnom izlazu. Gurnula sam gvozdena vrata i izašla napolje. Ispred su bila parkirana dva autobusa.

" Kori, kasniš. Požuri" rekla je direktorka pokazujući na desni autobus " Tamo je tvoje odeljenje. Krećemo za koji minut" 

" Idem" rekla sam i uputila se trčećim korakom prema autobusu.
Ušla sam u autobus, bio je pun. Nigde nisam videla prazno mesto. U zadnjem delu sam videla nekog da mi maše. To je bila Lena.

" Kori, ovde" mahala je i dozivala me.
Upitila sam se kod nje, vid da je mesto prazno. Sačuvala mi je mesto do nje. Jedva sam se provlačila do nje, jakne su visile sa sedišta i prikrivale prolaz.

Kada sam stigla do sedišta samo sam se sručila na njega i stavila torbu u krilo "Kakva gužva"

" Nisi videla kakva je bila kad sam izašla napolje. Dvorište je bilo puno." osmehnula se.

" Uvek kasnim, nikad nisam spremna na vreme" rekla sam.

" Pa, kakvu haljinu želiš?" upitala je radoznalo.

" Ne znam. Pogledaću kakve ima. Naćiću nešto. Valjda." slegnula sam ramenima.

" Ma hoćeš. Sigurno ima neka haljina koja će ti se svideti. Izgledaćeš super seksi, ima svi momci da balave za tobom." namignula mi je.

Nasmejala sam se " Nema šanse, ipal, dovoljan mi je Ian. Ne trebaju mi drugi momci"

" Stvarno? A Silvio?" podigla je obrvu "Nema ništa izmedju vas.? Nisam videla da je juče izašao iz sobe. Nešto se desilo?" čušnula me je laktom u ruku.

" Silvio? Nemam ništa sa njim." zastala sam " Samo sam htela da razgovaram. Nije se nista desilo."

" Stvarno?" iskrivila je usnu u blagi smešak.

" Stvarno, nemam ništa sa njim." smoreno sam je gledala " Mi smo samo prijatelji"

" Pa dobro, ako ste prijatelji, ali ja ipak mislim da osećaš nešto prema njemu." nemestila se lepo i naslonila na sedište "Videla sam da provodiš dosta vremena sa njim"

" Pričala sam sa njim samo o Izabeli. Mislila sam da je Nik u opasnosti" nikako da joj stavim do znanja da nemam ništa sa Silviom. Zašto uopšte sumlja da mi se svidja? Zna da volim Iana, sa njim sam već dugo. Čak mi je priredio prelepo iznenadjenje za godišnjicu. Celu baštu je osvetlio sa svećama i zamilio kuvaricu da mu pomogne oko večere. Nisam mogla da verujem da je on bio zaslužan za pravljenje te divne večere. Priredio mi je prelepo iznenadjenje. Nije mu bilo dozvoljeno da ode sa Akademije, kao ni meni. Rekao je da će drugom prilikom da mi kupi nešto. Pitam se šta?

" Nadam se da će naš plan uspeti. Zapravo plan je Silviov" šapnula mi je da niko ne čuje.

" Uspeće. Mora, ona ne sme da bude ovde" samo se nadam da sam pogrešila. Nema šanse da je ona Leona. Pošto je Klarisa rekla da je Leona legendarna, onda bi to značilo da je i Leona veštica. Onda Izabela nije Leona. Pa ko bi onda mogao da bude? Toliko želim da znam. Pitam se kada li će se opet pojaviti? Želim da vidim kako izgleda.
Sada lada malo bolje pogledam, pola ovog autobusa ne zna. Ne vidim nikog poznatog, osim Anike koja sedi pored nekog smedjokosok dečke. Sede nekoliko sedišta ispred, pa ne mogu da vidim ko je to, ali sigurno ga ne poznajem. Ovde takodje ima i novih učenika, tačnije prva godina. Nisam baš obraćala pažnju na njih. Gledala sam unaokolo, ugledala sam Silvia, sedeo je dva sedišta iza mene, ali ne isti red. Ugledao me je i osmehnuo se kada je prometio da ga gledam. Uzvratila sam mu osmeh i okrenula se nazad i uzdahnua. Zaboravila sam da je Ian u drugi autobus, barem kada budem izašla odavde videću ga. Sa Lenom i Anikom ću tražiti haljinu, ne znam da li će i on ići sa nama. Samo mislim da će Nik biti sa Izabelom. Ona je u drugom autobusu, sigurno sedi pored mog brata. Nikad nema sreće kada su devojke upitanju, ali šta da mu radim. Nikako da nadje neku normalnu. Jedna mi se nike svidela, namerno sam prosula ceo sos na nju. Od tada mi je Nik zabranio da prilazim njegovim devojkama. Tako da više to nisam radila, ali ovu lažnu ću ubiti. Moram da prestanem da mislim na nju. Vožnja traje dva sata, tako da je bolje da odspavam malo.