Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Napokon se pojavila

Nisam htela da se vratim nazad na bal, a ostali jesu. Obukla sam pidzamu i legla u krevet. Držala sam pismo u ruci, još ga nisam pročitala. Nisam htela ispred ostalih, ne znam šta piše. Nekako se plašim reči koje ću zateći na papiru. Upalila sam noćnu lampu i polako izvadila papir iz koverte. Ipak moram da saznam šta je upitanju. Možda je napisao zašto je otišao. Otvorila sam papir i počela polako da čitam.

" Kori,
Žao mi je što moram ovako da ti saopštim, ali ja odlazim. Sigurno će ti Izabela reći da zna za plan. Tako da ti neću ništa ponavljati. Znao sam ovo onog dana kada smo otišli u tržni centar. Sve mi je rekla. Nisam želeo da budeš povredjena, zato sam pristao da podjem sa njom. Ne znam da li ćeš je upoznati, ali Izabela se udružila sa Šarlot. Prijateljice su od malena i obe su podjednako opasne. Ona te je povezala sa Izabelom, tako da smo je ubili i ti bi umrla. Jedini način da on skine čini je da krenen sa njom. Zato je bolje da odem. Tako ćeš biti bezbednija. Mislim da bi trebalo da se suočim sa svojim roditeljima. Nisam siguran da li ću se vratiti, ali želim da ti kažem da mi je drago što sam te upoznao.
Stalo mi je do tebe, moja osećanja se nisu promenila, samo nisam želeo da me zamrziš, pa sam se držao po strani. Video sam da ti je stalo do Iana. Svaki put kad bih vas gledao srce mi se slamalo, ali sam se pravio da mi nije ništa. Shvatio sam da trebam da te pustim, jer sam ja višak u tvom životu. On odlično brine o tebi. Shvatio sam neke stvari. Shvatio sam da je najbitnija stvar ljubav, poštovanje, poverenje. Nikada nisam imao ništa od toga,svaka devojka je bila sa mnom iz koristi. Zato sam postao sebičan i nikada nisam pričao o svom životu. Smatram da je moj život bezveze. Usamljen sam i nikome nije stalo do mene. Prijatelji iz detinjstva su me gledali drugačije zbog mog porekla. Zato sam došao ovde, zavidim ti. Imaš ono što je najvažnije. Ja nemam ništa. Želim ti sve najbolje, takodje se čuvaj Leone. Budi pažljiva i ne odustaj. Pobedićeš je, siguran sam.

Zbogom,
Silvio"

Suze su mi navirale na oči. On je otišao da bi mene zaštitio. Mogla sam da budem mrtva. Da smo je ubili, bila bi. Takve cini povezivanja su mi poznate. Može samo da ih skine osoba koja ih je i bacila. Ne bih imala nikakve šanse da preživim da smo je napali. Silvio je zaslužan za to što sam živa. Trebalo je ranije da shvatim, da on pokušava da bude voljen, ali ja sam ga gurala od sebe. Kao i svi ostali. Niko ne zaslužuje da bude sam. Usamljenost je jako bolna, trebali je barem da budem dobra prijateljica, ali nisam. Spustila sam papir sa strane i stavila ruke na oči. Znam da neću tako zaustaviti suze, ali osećak krivicu. Ja sam kriva za sve. Bila sam i gruba prema njemu, samo je u poslednje vreme bio drugačiji. Ponašao se kao pravi prijatelj, koga sam sada zauvek izgubila. Kada bih znala gde živi. Otišla bih kod njega, zamolila da se vrati. Znam da nije govorio sve o sebi, ali zašto je takav? Volela bih da mi je sve ispričao o sebi. Nije trebao da se stidi svog porekla. Niko nije savršen, svako je poseban na svoj način. Ne treba se stideti sami sebe i pretvarati se da ste neko ko niste. Treba biti ono što jesi, ako se ne svidjaš nekome, ne trebaš sr menjati. To samo znači da ta osoba ne zna šta je izgubila. Da mi je dozvolio da upoznam pravog Silvia, ništa od ovog se ne bi desilo.
Okrenula sam se na stranu i pokrila preko glave. Kasno je, ostali su još na balu. Nisam više raspoložena. Kajem se što nisam probala da shvatim kako se on oseća.
Uvek se kajem zbog propuštenih prilika, nego zbog nečega što sam pogrešbo uradila. Propuštena prilika ume da zaboli i to jako. Mene sada boli, ali ću ispraviti ovo. Pitaću direktorku da mi kaže tačno gde Silvio živi. Otićiću da ga nadjem.

" Ponovo se srećemo" taj poznati glas.
Celim telom me je prošla jeza. Sklinila sam pokrivač sa glave i ugledala plavokosu ženu u tridesetim. Imala je zao pogled koji ledi krv u žilama. Imala je ogrtač, a haljina joj je bila dugačka, delovala je poznato, kao da da sam je već negde videla. Ovo je, ne mogu da verujem. Skočila sam sa kreveta i potrčala prema vratima koja su se odhednom zaledila. Stala sam ukopana od straha. Šta sad da radim?