Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Vampirski život

Ono Nikovo obaveštenje me je ostavilo bez reči. Celu noć sam se vrtela po krevetu. Nisam mogla da spavam. Imala sam jako loše misli u vezi svega. Ne radujem se njihovoj vezi. Stojala sam nekoliko minuta ispred ogledala, delovala sam baš umorno. Bila sam bleda u licu sa velikim podočnjacima. Moram da se sredim pre doručka. Ne želim da izgledam kao neki zombi. Imam jaku glavobolju zbog Nika. Stvaro je poludeo. Stavila sam malo maskare i pudera da prekrijem podočnjake i bled ten, već sam bila obučena u uniformu. Skroz sam izgubljena, polak sam izašla iz sobe i uputila se na čas. Prvi čas imamo ISTORIJU MAGIČBUH DESTINACIJA. Ovaj čas je jako dosadan, nekako me mrzi da idem, ali moram. Nije obavezan, ali moram da idem zbog puno izostanaka prošle godine, a i ovo mi je kazna, na neki način.Ostalo mi je još 60 bodova, četrdeset sam izgubila. Zato moram da ih povratim, tako što ću biti redovnija na časovima. Lena ne ide na ovaj čas, a ni Anika. Tako da ima da mi bude još više dosadno. Ušla sam u učionicu i sela u slobodnu klupu do zida. Nema puno učenika, na ovaj čas malo njih dolaze. Ovo su sigurno stariji učenici, ima neke koje poznajem od prošlog puta, a neki su izgleda sada prvi put ovde. Spustila sam glavu na sto, pospana sam jako. Volela bih da se vratim u sobu i nastavim da spavam, barem posle ovog časa imamo doručak, taman da razgovaram sa Silviom. Nadam se da će mi reći istinu, nekada je teško shvatiti kad laže. Škriput stolice me je naterao da se trgnem. Podigla sam glavu i ugledala dva zelena oka kako bulje u mene.

" Silvio" zbunjeno sam ga gledala " Šta ćeš ti ovde?"

Nasmešio se " Volim nekad da dodjem na ovaj čas "

" Zašto? Jako je dosadan." prevrnula sam očima.

" Pa, nekad ume da bude i zanimljiv" izvio je usnu onako šmekerski.

Vrata su se zatvorila, primetila sam da je profesor došao. To je stariji čovek, prosede kose, okruglog lica i sa kojim kilogramom viška. Znam da je on veštac, ali samo priča o magičnim mestima, takodje i koja treba da se klonimo. Prošli put je pričao o šumi u kojoj smo pili vodu iz izvora. Saznala sam da je ta devojka tamo ubijena i sada svakog zaposedne ko pije iz tog izvira. Takodje ih ubija, tako što ih natera da se ubiju. Znala je da neću da biram izmedju Iana i Silvia. Htela je da me natera da se ubijem,ali nije uspela. Drago mi je da nisam naudila sebi i izvukla se na vreme.

" Nik je bio sinoć u moju sobu" približila sam se Silviu.

" Nešto je hteo?" upitao je zaunteresovano.

Profesor je počeo da prica tao da ću morati da se stišam i ne ometam nastavu. Ne bih volela da me udalji sa časa, to bi mi značio još jedan minus.

" Da mi kaže šokantne vesti" uzdahnula sam.

" Kakve vesti?" gledao me je zabrinuto.

" On i Izabela su zajedno " gledala sam ga tužno, jer nisam želela da oni budu zajedno " Plašim se da mu ne naudi"

Ugrizao se za usnu, to je delovalo tako slatko " To nije dobro za Nika. Izgleda da je pao pod njene čari"

" Šta da radim?" prošaputala sam i oborila glavu, gledajući u svoje šake koje drhte.

" Nisam siguran, ali smislićemo nešto. Nemoj da brineš" stavio mi je ruku na rame. Dorir mu je bio tako nežan. Stavila sam svoju ruku preko njegove, bila je hladna. Osećam se nekako sigurno, ali zašto? Ne, ovo je greška. Sklonila sam brzo ruku i okrenula glavu fokusirajući se na nebo koje sam videla kroz prozor. Primetio je da mi je neugodno i sklonio je ruku sa mog ramena.

" Da li znaš kako da joj se suprotstaviš? Mislim, pošto si već uspeo jednom da je se otarasiš" pogledala sam ga i tiho prošaputala.

" Mogu da probam" nasmešio se "Neće biti lako, ona je veoma teška osoba. Kada želi nešton to i dobije."