Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Slobodni

" To mi je rekla njegova žena." zastala je na kratko " On je sve to njoj rekao."

" Šta ti je tačno rekla?" upitala sam je.

" Korina, nije bitno šta joj je rekla. Važno je da je sve to bila laž." Deren je prevrnuo očima.

" Sve je to bila greška. On voli nju, a ne mene. Nikada nije trebalo da se desi ništa izmedju nas. Ja sam kriva, sve je to bila moja greška." počela je da priča " Spremna sam da se suočim sa njim. Krenuću sa vama. Mislim da je vreme, da sve ovo svedem kraju."

" On je voleo tebe, barem on tako kaže" rekla sam. " Možeš li mu dozvoliti da on dodje ovde.?"

Klimnula je glavom, a zatim zatvorila oci. Izgledalo je kao da govori nesto sebi u bradu. Nisam čula šta,ali verovatno skida zastitu oko svoje kuće. " Sada može da udje " izgovorila je, ali veoma tužno.
Ispred nje se pojavila mala svetleca loptica energije, bila je tu samo na par sekundi, a zatim nestala. Odjednom se pojavio Kornelije. Kada ju je ugledao, videla se ljubav u njegovim očima.

" Marina " izgovorio je njeno ime tako nezno " Tako mi je žao. Zbog svega. Ne znam šta se desilo, ali samo znam da te volim i da te nikad ne bih ostavio. Sve što si čula je laž. Bio sam spreman da pobegnem sa tobom i ostavim sve za sobom."

" Ne mogu da ti verujem, ne posle svega što je sedilo." izgovorila je, ali ne kao da joj je drago što ga vidi "Tvoja žena mi je rekla da sam ja bila tvoja greška i da si se pokajao što si bio samnom. "

" To nije istina " rekao je nekako bolno, kao da ga nešto probada u grudima. " Još uvek te volim, nju nikada nisam voleo. Znaš i sama da je taj brak bio ugovoren, jer je i ona iz bogate porodice. Moji roditelji su ugovorili brak dok sam još bio dete..."

" Znam tu priču, rekao si mi je." drsko mu je odgovorila.

" On te stvarno voli, čak si i nosila njegovo dete, ali niko ne zna šta se desilo sa njim. Ni da li si ga rodila. Voliš i ti njega, nemoj da budeš više hladna prema njemu. Trebala bi da mu pružiš novu šansu. " rekla sam joj.

" Dete?! Bila si trudna. Ja, postao bih otac. " odjednom se culo jecanje, suze su mu se slivale niz lice. Jeste da je duh, ali on je plakao.

" Živo je. Bar je bilo." oborila je glavu "Devojčica, Rea. Bila je čovek kao i ti, bila sam stalno uz nju dok nije umrla."

" Imao sam dete, jedino dete, koje nisam ni upoznao"

" Možeš je upoznati" približila mu se i spustila ruku na njegovo rame, a zatim ga zagrlila " Žao mi je. Što sam bacila kletvu na selo i ubila sve stanivnike, bila sam povredjena. Nisam htela da niko bude srećan. Idemo. Odvešću te kod nje. Da je upoznaš."

Pogledao je u oči, a zatim približio glavu i spustio svoje usne na njene. Aura joj se promenila, postala je bela a njene oči su postale plave. Delovala je normalno, a ne kao neki zli duh sa crnim očima. Okrenula se prema meni, a zatim sam osetila malaksalost i samo je postao mrak.
Trgla sam se i našla na zemlji. Ležala sam pored fontane. Tu su bili i Brendon, Ian , Deren i Silvio.

" Glava me ubija " izgovorila sam i držala ruku na celo.

" Bolje da odemo odavde, nije daleko Vampirska Vila" izgovorio je Deren. 

* * *

Nije nam puno trebalo, ali nalazili smo se ispred ogromne vile na tri sprata. Renovirana je, primeti se. Nekako deluje novije. Ipak, je ovo sada muzej. Moramo da nadjemo taj ključ i da se vratimo na Akademiju.
Prišli smo ulaznim vratima. Sa strane se nalazila ploca u kojoj su ugravirane neke reči.