Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Pun mesec

Htela sam da krenem sa Ianom do Rubi. Znam da je pun mesec danas, a to je uskoro. Sada je deset sati. Trebalo bi da se oseća čudno, valjda.
Kao sto sam i mislila, nalazimo se baš u onoj prostoriji gde je Nik bio zatvoren. Vrata su sada bila nameštena, kao da se nije ni desila eksplozija.

" Slušaj Rubi." prišao joj je Brendon "Moramo da te vežemo, jer ćeš izgubiti kontrolu. Ne želimo da napadneš nekog "

" Dobro, sta god je potrebno " nasmešila se.

" Dodji ovde " uputio se prema zidu na kom su bili zakačeni lanci sa okobima za noge i ruke.
Došla je do njega i okrenula se, podigla je pogled prema meni i videla sam da su joj oči postale drečavo žute. Napravila sam korak unazad, ali nisam sklanjala pogled sa njenih očiju.

" Neću te napasti Kori" nasmešila se "Jeste da nisam naučila kako da se kontrolišem kada je pun mesec, ali sam još pribrana"

" Prvi put gledam ovako nešto, iskreno plašim se." uzvratila sam joj osmeh.

Brendon joj je stavio lance i na ruke i ma noge. Dobro ih je učvrstio, da se ne bi pomakli. " To bi bilo to, proćaskajte dok se ja ne vratim, a onda Kori moraš da odeš "

" Važi " došla sam do nje i sela na zemlju preko puta nje, i ona je uradila baš isto kao i ja.

Čim je Brendon izašao primetila sam smešak na Rubinom licu " Em sladak, em dobar "

" Pazi, ima devojku. Ne zaleći se." nasmejala sam se.

" Znam, znam. Sa Lenom je. Jedva čekam da je upoznam. Koliko znam ujutru stižu svi. Taman imaju vremena sutra i prekosutra da se spreme psihički za početak škole." oborila je glavu.

" Što deluješ tako tužno? Upoznaćeš ih sve, svi su super. Anika je isto vukodlak, tako da ćete se super slagati" ustala sam i sela pored nje zagrlivši je.

" Šta ako se ne uklopim? Imam neki čudan osećaj da me ostali neće prihvatiti." tužno je rekla.

" Sigurna sam da hoće. Ti si zabavna, luda, lepa, moja brbljivica. Sigurno ćeš im se svideti." nasmešila sam joj se "Videćeš da su i oni ludi, na neki svoj način."

" Nadam se " osmehnula se. " Ima li nekih zgodnih momaka ovde? Vukodlaka?"

Počela sam da se smejem, samo sam čekala kada će da pita za nekog momka. Verovatno će da traži da se upozna sa svakim koji mi se svidja "Pa, ima dosta njih "

" Jedva čekam da ih upoznam. Mislim, barem nekog od njih. " osmehnula se, oborivši pogled " Znaš, plasim se. Šta ako se ovi lanci pokidaju i povredim nekoga. Ne znam šta će sada da se desi, ali volela bih da uspem da se iskontrolišem."

" Upoznaćeš nekog." osmehnula sam joj se " Ne brini, tu su Brendon i Ian. Neće ništa loše da se desi."

" Bolje da odeš. Ne želim da fe napadnem odjednom. Biću ja uredu." rekla je i pogledala me u oči, primetila sam da su drečavo žute. Nalo sam se odmakla od nje " Bolje idi, nije bezbedno" nasmešila mi se i primetila sam očnjake koji su se odjednom pojavili.

" Mislim da si upravu " ustala sam "Biće sve uredu veruj mi, vidimo se kada se ovo završi"
Krenula sam prema vratima i uputila se napolje. Kada sam se našla u hodniku videla sam Brendona da je krenuo ovamo sa Ianom.

" Kako je ona?" upitao je Brendon "Pokušava da bude jaka, ali sam primetio da drhti "

" Preplašena je, ali se nekako drži. Misli da će nekog povrediti, pa mi je rekla da odem. Oči su joj promenile boju, a i očnjaci su joj se pojavili" slegla sam ramenima " Da li će ona biti dobro?"