Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Upoznavanje

Ispričala sam Silviu sve, čak i za Vilijama. Rekao je da želi da ga upoznam sa njim. Ima neki čudan osećaj. Pa, odlučila sam da ga upoznam danas posle časova. Moramo neprimetno da se popnemo na tavan. Sada je škola puna, a ja sam veliki baksuz sto se tiče skrivanja od direktorke. Uvek sazna na kraju sta sam uradila i da li sam napustila Akademiju.
Dogovorili smo se da se nadjemo u hodniku. On je sedeo dve klupe dalje od mene. Čim je zvonilo za kraj časa, polako sam počela da se pakujem. Silvio će čekati ispred. Dogovorili smo se da on izadje prvi i da čim vidi mene uputi se u mušku spavaonicu, ja ću onda krenuti za njim. Kraičkom oka sam ga tražila i videla da ne izašao napolje. Uzela sam svoje knjige i svesku i uputila se napolje. Čik sam se našla u hodniku Silvio je produžio prema stepenicama koje vode na sprat. Polako sam koračala za njim. Bio je baš dosta udaljen od mene, već je počeo da ide uz stepenice, a ja sam bila nekoliko metara udaljena od njih. Postepeno sam im se probližavala, ali Silvia više nike bilo na vidiku.
Počela sam da se penjem i gledam unaokolo u slučaju da je neko obratio pažnju na mene. Čim sam došla do ženske spavaonice pogledala sam da neko slučajno ne nailazi i produžila do muške. Brzim korakom sam se pela preskaćući po jedan stepenik.
Ubrzo sam se našla u hodniku muške spavaonice, Silvio je bio naslonjen na zid kod stepenica koje vode na tavan.

" Dugo ti je trebalo " nasmešio se.

" E baš nije, moram da budem pažljiva." nakezila sam se i pocela da se penjem uz stepenice.

" Da li je sigurno biti ovde?" čula sam njegove korake iza sebe.

" Kada ja nešto isplaniram, znaj da nije sigurno " polako sam otvorila vrata i ušla unutra. Silvio je bio iza mene i zatvorio vrata za sobom.

" Upasću u nevolju zbog tebe." odmahnuo je glavom.

" Ako nije tvoj brat Deren upo u nevolju kada smo bili ovde onda nećeš ni ti" nasmešila sam se, ali sam primetila da se namrštio " Šta je direktorka uradila sa njim? "

" Ne znam" slegao je ramenima, a odjednom se uozbiljio " Da li je istina ono što je rekao.? Da te je poljubio"

Pogled mu je postao nekako bolan, izgleda kao da je tužan. Ne želim da ga lažem. Krenula sam prema Grobnici tame, bila sam mu okrenuta ledjima, nisam mogl da ga gledam u oči " Da, poljubio me je. "

" Da li si mu ti uzvratila? " njegov glas de bio tako glasan kao da stoji tačno iza mene. Okrenula sam se, a on i jeste stajao iza mene. Izgleda da je baš brz.

Nasmešila sam mu se " Jesam. Uzvratila sam mu. Ipak sam mislila da si to ti."

Bio je besan, a i delimično srećan. Ne znam šta se dešava u njegovoj glavi, ali bih volela " Uredu, drago mi je da si barem bila iskrena sa mnom."

" I meni je žao. Bila sam besna, jer me je kontrolisao." stala sam ispred Grobnice tame.

" Kontrolisao te je!?" povisio je ton.

" Da " gledala sma u dim koji je počeo da se formira u slova, Silvio je bio krenut ledjima prema Grobnici da nije ništa ni primetio. " Sada je sve uredu jer to nisi bio ti, obećao si da nikada to nećeš uraditi, zato sam bila ljuta "glavom sam mu pokazala prema Grobnici. Okrenuo se i ugledao slova u vazduhu.

ZDRAVO KORINA
ZDRAVO SILVIO

Zbunjeno je gledao u dim " Ovaj, šta se ovde desava?" upitao me je zbunjeno.

"Ovo je Vilijam. On je zatvoren unutra, ali može da komunicira sa nama pomoću tog dima" rekla sam mu.

" Znači on je veštac!?" upitao je.