Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Tajna na tavanu

Ne mogu da verujem da se vratio. Silvio se napokon vratio. I to baš za Novu godinu. To je ista ona svetla kosa i one zelene oči, malo deluju ozbiljnije i hladne nego što ih se sećam. Krenula sam prema njemu, osmehnuvši mu se i čvrsto sam ga zagrlila.

" Nije trebalo da odeš. Nedostajao si mi" delovao mi je kruto kad sam ga zagrlila, ali se opustio i zagrlio me.

" I ti meni" glas mu je delovao grubo, izgleda kao da je malo promukao. Ko zna kroz šta je prošao tamo. Možda su ga maltretirali, jer je otišao od kuće.

" Moramo da pričamo, a i da te upoznam sa nekim osobama." osmehnula sam se i povukla ga prema ostalima.

" Silvio, baš lepo. Sada ćes da nam platiš što si pobegao u sred onog plana" nasmejao se Nik pokazavši mu prsnicu.

" Objasniću sve." nasmešio se i prisao Rubi "Ti si nova, zar ne? Drago mi je da se upoznajemo, ja sam Silvio." pružio joj je ruku.

Ona ga je gledala sva očarana, naravno kada je zgodan. Sigurno će posle da mi komentariše njega, kao i svakog momka koga vidi.

" Ja sam Rubi" prodrmala mu je ruku, gledala je u njega raširenih očiju ne trepnuvši.

Osmehnuo se i prišao Katji " Drago mi je, ja sam Katja. Ne moraš da se predstaviš ponovo. Čula sam tvoje ime." osmehnula se i pružila mu ruku.
Uzvratio joj je osmeh i uhvatio je za ruku, a njen pogled se odjednom promenio, postao je nekako uplašen.

" Hajde Silvio" rekao je Nik prebacivši mu ruku preko ramena "Idemo u dvoranu, moraš sve da nam ispričaš" krenuli su u fvoranu, a i Brendon i ian sa njima. Napolje smo ostale Rubi, Katja, direktorka i ja. Jako je hladno, tako da je bolje da udjemo unutra.

" Devojke,udjite unutra što pre. Možete kadnije da se divite snegu. Nemojte da sr prehladite" rekla je ditektorka i krenula unutra.
Gledalr smo njen elegantni hod dok se približavala vratima.

" Korina" gledala me je Katja sa strahom u očima.

" Šta nije uredu?" upitala sam je zainteresovano.

" Imala sam viziju prošlosti." oborila je pogled " Kada mi je dotakao ruku, imala sam viziju smrti. On je ubio nekoga. Odnosno više njih."

Sledila sam se na njene reči " Ne verujem da bi Silvio uradio tako nešto. To je sigurno greška."

" Kori, znam šta sam videla. Mogu da ti opišem. Možda znaš neke osobe od njih." obgrlila je sebe tukama i tresla se od hladnoće

" Hajdemo unutra, pa mi objasni." krenula sam polako prema vratima. Napolje je baš zahladnelo. I sneg je počeo jače da pada.
Ušle smo u hodnih, pogledala sam unaokolo da se slučajno ne nalazi neko od njih. Ne želim da čuju ovaj razgovor.

" Uh,sada je toplije" protresla se Rubi "Hajde pričaj, jeste da nisam baš upućena u sve, ali ću probati da shvatim neke stvari"

" Ovako" udahnula je " Videla sam njega kako stoji sam krvav pored tri leša, reklo bi se da su to obični ljudi, pored njega je bila devojka. Smedje kose i zelenih očiju, odazvala se na ime Izabela. Ne znam ko je ona, ali je i ona umešana u ovo ubistvo. Verivatno su se hranili njihovom krvlju."

" Znam ko je Izabela, ali ne verujem da bi Silvio pio neciju krv. Rekao mi je da se hrani životinjskom krvlju. Ne verujem da bi me lagao."

" Kori, do sada te je stalno lagao. Ima tajne, nije ti nista rekao o sebi, a i ono što je rekao je sigurno laž. To ćeš morati sa njim da vidiš. Ja ne kontrolišem svoju vidovitost, ona sama dodje. Tako da je ovo što vidiš istina. Možda je nateram da pije ljudsku krv." stavila mi je Katja tuku na rame " Možda više saznamo sledećom viziom, kada se bude pojavila "