Kako se rešiti njenog dečka u 20 koraka?

Četvrti korak - Popravi pokvareno

Konačno novi korak, nadam se da vam nije puno da čekate ovako po nedelju dana jer znate di sam u gužvi oko prijemnog... ja ću se potruditi da pokušam češće da pišem ali ništa ne obećavam❤

VOLIM VAS SVE I UŽIVAJTE❤

„Čak je i pesma protiv nas."

Njen drhtavi šapat me je celu tu noć progonio. I sutradan. Čak i dok sam mislio da tonem u san, čuo sam tu rečenicu kako odjekuje hodnicima mojih misli. Nije mi davala mira čitava dva-tri dana.

Više sam izgubio pojam o vremenu. Izgledalo mi je kao da sam zaposednut od strane Ejprilinih usana koje su drhtale misleći da ja to ne primećuje dok su izgovarale tih šest reči. Urezale su mi se u svaku moždanu vijugu i mislio sam da ću poludeti.

Tih dana sam slabo šta jeo, razgovarao samo sa Dinom, i Stejsi ako bi uopšte navratila. Zatvorio sam se u četiri zida sa slušalicama u ušima i Dinovom gitarom u rukama. Ja čak i ne znam da sviram gitaru, ali svakako sam je uzeo i prevlačio prste preko žica svirajući melodiju pesme koja nas je sjebala to veče.

Zašto sam to radio? Pa znate ono kad ste sjebani, pa hoćete još više da se osećate jadno i patetično i tripujete glumce iz serija koji se naslone na vrata ili zid i glatko skliznu dok liju suze, a vi završite sa upaljenim leđima i skinutom kožom na par mesta kako biste odglumili kul plakanje?

E pa to sam vam upravo bio ja sa gitarom. Patetični momak koji je zeznuo sve što je moglo da se zezne u životu i sad ne zna šta će od sebe pa svira gitaru iako ustvari ne razlikuje dur od mola i mrmlja stihove pesme.

"Još uvek glumiš Tejlor Svift?", Din me je upitao nakon što se vratio sa ručka u kantini.

"Ne glumim ja nikog, samo mi se svira...", zamišljeno sam odgovorio i nastavio da prevlačim prstima po žicama i zagledano buljim u prostor ispred mene.

"Ma daj, nakon što si onako slomljen došao ono veče znao sam da se nešto desilo.", seo je ispred mene, na svoj krevet i prekrstio ruke. Ozbiljno me je pogledao tražeći odgovore, očigledno. "Nemoj da misliš da nisam primetio da je i tvoja mala isto tako slupana. Hoćeš li mi reći šta se desilo?"

Uzdahnuo sam i odložio gitaru pored sebe. Moje misli su ponovo odlutale, ali znao sam da ne bih trebao bilo šta da krijem od Dina, osim naravno moju lažnu vezu sa Stejsi što je isključivo samo za njegovo dobro.

"Hoću", konačno sam progovorio i pogledao u svoje bele čarape koje su sa druge strane bile spremne za dubinsko pranje od strane veš mašine. "Na tom maskembalu su bile organizovane neke karaoke za parove. I moj par je odjednom zgrabio Tomasa, pa je i Ejpril mene i povukla me ka bini."

"Ček, ček. Tvoj par?", podigao je obrve.

"Da, to je bila žurka za parove.", objasnio sam mu, a onda sam se ugrizao za jezik. Jebeno mu nisam pomenuo detalje te žurke, a ne smem da mu kažem sa kim sam išao.

"Pa ko ti je bio par brate? Ko je pristao da ti izigrava devojku?", zakikotao se, međutim, meni nije bilo do smeha. Pokušavao sam da smislim najbolju laž koja će najmanje da boli kasnije kad se otkrije da nije tačna.

"Sa Brit. Ko bi inače meni izigravao devojku?", pojasnio sam kao da je to bila najočiglenija stvar na svetu i nastavio sa pričom. "Uglavnom, birale su se nasumično romantične pesme a nama je zapala Little do you know."

"Uh, sjebano.", bilo je jedino što je uspeo da izgovori.

"Din, njen pogled tada i reči Čak je i pesma protiv nas... Ne mogu to iz glave da izbacim...", osetio sam da me glas izdaje. Nisam bio ni blizu suza ili plakanja, ali kako sam sve više pokušavao da pričam o tom trenutku izgledalo je kao da ga rečima opet proživljavam id a mi glas zamire jer mi je sva snaga usmerena na taj trenutak i Ejpril koja gotovo drhti. "Samo na to mislim... Šta ako je ona u pravu?"