Kako se rešiti njenog dečka u 20 koraka?

Dvanaesti korak - Priznaj joj sve od A do Š

Šesti dan, šesti korak 💗
Postavljam malo kasnije jer umesto da odem kući ja sam zaglavila sa tatom na pivu 🍻

Uživajte💕

Situacija sa Ejpril ni narednih dana nije bila ništa bolja. Čak šta više pogoršavala se jer je Tomas opasno počeo da se mota oko moje sobe i stalno me drži na oku kako bih bio u nemogućnosti da nasamo ostanem sa Ejpril.

Naravno, sada kada je znao da je Stejsi na mojoj strani verovatno je znao i da ja sve znam i da ću Ejpril otkriti istinu kad-tad. Tina je prestala da se meša u njihov odnos, kako se ne bi opet posvađala sa Ej, ali video sam da je i ona nesrećna jer iako ima nas, znao sam da joj nedostaje onaj kreten.

I ja ne bih bio Derek, kada ne bih učinio nešto jako plemenito i glupo, čak iako to znači da treba da šurujem sa izdajnikom.

Tog dana kada sam se odlučio da učinim dobro delo, bez obzira na okolnosti i odnose između mene i Džejsa, zabranio sam Stejsi da priča bilo šta bilo kome. Njen zadatak je bio da mi javi kad onaj peder bude izašao iz sobe, kako bih ja mogao da uđem i nasamo sa Džejsom popričam o svemu.

Telefon mi je ubrzo zazvonio i čim sam video identifikaciju na ekranu znao sam da je akcija trebala da počne. Din i Stejsi su sa Tinom navodno išli da sve pripreme za večerašnju svirku, dok su mene ostavili sa mojom sveskom da glumim Tejlor Svift i prepravljam pesmu za Ejpril.

Skočio sam sa kreveta i u dva koraka sam već bio ispred Džejsove sobe. Udahnuo sam i nakon par trenutaka tišine skupio snage i pokucao na vrata.

Zapamti, ovo radiš zbog Tine. Ne zbog nekoga ko ti je okrenuo leđa.

„Vidi vidi ko je to došao?", zašto mora da mi otežava moj pokušaj da učinim dobro delo? Zašto se ponaša kao da je ispao iz filma o Kumu i glumi nekog mafijaša? Ili je samo mafijaš u pokušaju? Ma koga briga za to uopšte.

Zatvorio sam vrata za sobom i ostao da stojim naslonjen na njima. Nije mi padalo napamet da kročim dalje nego što moram u ovu jazbinu iz koje izbija izdaja, zavist i ljubomora. Kao da sam unutar Pandorine kutije.

„Došao sam samo da ti kažem nešto. I ovo ne radim zbog tebe, već zbog nekog drugog. Do koga mi je više stalo.", ozbiljnim tonom sam ga uveo u priču zbog koje sam i došao ovamo. „Tina te voli. Ostavila te je samo zato što si se promenio, i nikad nisi bio takav za ovih godinu i nešto veze. Džejse, ona ti se možda čini srećnom bez tebe, ali nije."

„I šta bih ja trebalo da uradim?", nisam mogao da verujem da mi postavlja ovo pitanje. Gde je nestao onaj pažljivi i saosećajni momak koji nije hteo mrava da zgazi? Gde je otišao?

„Dozovi se pameti, čoveče. I ti nju voliš, zato si i u takvom stanju. Ovde sam samo zato što želim da ti pomognem da je vratiš.", zbunjeno me je pogledao, a onda se zagledao u pod. „Znam da si zbog toga došao juče kod mene, i evo sada ti nudim svoju pomoć."

„Nisam to očekivao..."

„Pa nisam ni ja, ali za sve postoji prvi put.", izvadio sam moj crni dnevnik iz džepa i počeo da pišem. Imao sam inspiraciju da njemu napišem jednu pesmu za Tinu, a između ostalog ona je zaslužila da se pomire na najkliše način ikada.

„Šta to radiš?", bez reči sam mu pružio papir i on je sav zbunjen prelazio očima preko mojih ispisanih reči, dok nije ukapirao o čemu se tačno radi.

„Ti si napisao pesmu za nju?", Džejs me upitao, osećajući da jedva čeka da se podsmehne.

„Da. Koju ćeš joj ti pročitati.", uputio sam smtno ozbiljni pogled i tada je prestao da se ceri i fokusirao se na moje reči. „Večeras pre moje svirke ćemo te predstaviti kao gosta iznenađenja i ti ćeš joj pročitati tu pesmu i reći da je voliš i da je želiš nazad."