Kako se rešiti njenog dečka u 20 koraka?

Petnaesti korak - Ne veruj crvenom

Izvinite opet što ste čekali novi korak deset dana, ali stvarno nije problem u inspiraciji nego u vremenu. Saznala sam da moram maturski rad da predam 4. Maja i sada sam u takvoj zurbi i oko njegovog pisanja i oko prijemnog i stvarno jedva stižem da skrpim kraj sa krajem, a uz to i sredjujem ocene u školi.... haos mi je baš sad...

Ali ne brinite, mislim da ću se potruditi da i sutra i prekosutra izbacim novi korak i onda nam ostaje još 4-5 poglavlja do kraja 👏💗

Uživajte i volim vas 💓💓💓💓

Čekanje Ejpril je bilo nešto najgore što sam iskusio u svom životu do sada. Ne znam zašto, ali non stop sam sedeo pogleda prikovanog za vrata moje i Dinove sobe, razmišljajući da se nije možda predomislila i ipak ostala sa Tomasom. Razmišljao sam o najrazličitijim scenarima sa već ispisanim ulogama i korišćenim rekvizitima i samo sam čekao kada će ući zajedno sa onim glumcem i reći mi sve njegove laži koje joj je prethodno šaputao na uvo. Nisam mogao da podnesem da tu samo sedim prikovan za krevet i ne radim ništa. Ko zna šta je sve moglo da joj se desi tamo?

Ona je sama sa njim. Jebeno je sama sa njim, a ja kao vojnik koji je dezertirao sedim i čekam svoju presudu. Zašto? Ni sam nisam znao da odgovorim na to pitanje.

"Derek?", Dinov glas me je povratio u realnost.

Zbunjeno sam ga pogledao, vraćajući pogled na vrata jer sam se plašio da ću možda propustiti Ejprilin ulazak ukoliko pomnije ne pratim situaciju ispred mene.

"Čoveče, doćiće. Doćiće.", smirivao me je Din, ali ja nisam mogao da budem smiren. Ne sada. Još je nema. Ne mogu da budem smiren.

Ustao sam i nervozno počeo da špartam po sobi, dok sam čekao bilo kakav znak ili čak zvuk stopala napolju. Bio sam spreman da se provučem kroz ključaonicu samo da vidim da je ušla u svoju sobu sva srećna jer posle ide na sudar sa mnom. Zašto se još ne čuje ništa?

Šta ako je Tomas izašao kroz prozor i došao kod nje u sobu i sada je... Ma neću ni da zamišljam te scene sa njom i njim jer moj mozak nije mogao da ih podnese bez da se otopi i pretvori u odvratnu sluzavu stvar. Okej, mislim da bih mogao da posetim psihologa.

"Napravićeš rupu u podu, molim te sedi.", Din me uhvatio za ramena i prisilio da sednem na svoj krevet, a onda se vratio pisanju nove pesme za naš sutrašnji nastup.

"Jebem ti!", opsovao sam kada sam pogledao upravo pristiglu poruku na telefonu. Kao da je sama pomisao na svirku prizvala ovo zlo koje se opet zakačilo za mene.

"Šta je sad?", Din se iznervirano okrenuo, nervozno paleći i gaseći hemijsku olovku proizvodeći najiritantiniji zvuk na svetu.

"Prekini to da radiš.", opomenuo sam ga a onda mu rekao šta je pisalo u poruci. "Ne mogu da verujem da zaista želi da se vidimo kako bi mi se izvinila."

"Zašto? Brit nije loša devojka zato što se zaljubila u tebe, Derek.", prevrnuo sam očima na njegove reči.

"Nije loša, ali nije morala baš to tad da uradi. Mislim nije ti sumnjivo što je baš tad Ejpril ušla i videla nas?", znao sam da je tu bilo nečega, ali nisam mogao tek tako da tvrdim da Brit ima svoju teoriju zavere.

"Mislim da bi trebalo da razmišljaš o teorijama zavere kad god ti se nešto takvo desi. Čoveče, dešava se, sve se to dešava! Prekini da budeš paranoičan i idi izgladi stvari sa Brit jer je ona sve ovo vreme bila uz tebe kao što smo i Stejsi i ja bili.", možda je bio u pravu. Ionako nisam znao šta da radim do osam sati, pa sam uzeo duksericu sa stolice pored kreveta i izašao.

Otkucao sam Britani poruku da ću biti za pet minuta u Podzemlju i da stavi toplu čokoladu da se spremi dok ne stignem. Na putu do kafića sam razmišljao o semu što mi je Din rekao, i znao sam da ću na kraju uraditi kako on kaže jer inače ne bih mogao drugačije na postupim. Ne mogu da kažem da mi je Britani i dalje onakva drugarica kakva je bila pre ovoga, ali istina je da mi je bila prijatelj i kada sam bio u teškom stanju al ii prijatelj kada sam počeo da potpisujem prve autograme tamo. Mislim da mi je čak ona tražila prvi a čak i tad sam ispao malo kreten prema njoj.