Kako se rešiti njenog dečka u 20 koraka?

Jedanaesti korak - Napiši joj svoja osećanja u pesmi

Peti dan peti korak 🔥

E pre nego što krenete imam par stvari za reći😂

1) Prvi put sam se usudila da napišem nešto u drugačijoj formi i nisam dobra u tome znam to, samo ukoliko ne želite da čitate tu moju blamažu preskočite slobodno

2) To /otkrićete čitanjem šta je to/ je moralo da bude napisano zbog Dereka i zato što mislim da dugujem njemu toliko da napišem nešto njegovo, pošto je Ejpril imala isečak iz drame

3) Nadam se da vam se sviđa i ovaj korak, uživajte💗💗💗

Hvala vam na 4K pregleda i 1K votova, znate da vas volim i da ste najbolji💖😚💕

/dve nedelje kasnije/

„Izdala sam te, ali nisam htela Derek!", uplakana Stejsi je stajala ispred mene, dok sam ja pokušavao da joj kažem bilo šta. Istina, možda sam još uvek bio ljut na nju zbog onog što mi je uradila, ali znam da sam obećao da nikad neću odustati od našeg prijateljstva.

Glas je odbijao da priča, ruke i noge da se pomere. Bio sam duša zarobljena u telu, nisam imao kontrolu nad svojim telom.

„Poljubila sam te, ali i dalje mislim da treba da budemo samo drugovi...", Ejprilin skrhan izraz lica mi je govorio da nije to mislila. „Ja volim Tomasa, a ti i dalje menjaš devojke kao nekad..."

„Derek, ti si jedini za nju!", Tinin glas je počeo da se meša i sa Stejsinim i sa Ejprilinim i od osećaja bespomoćnosti sam samo zatvorio oči i pokušavao da ih ne slušam. Nisam mogao da se izborim sa rečima koje su pričale, zvučale su mi tako bolno. Čak sam mogao da osetim pravu fizičku bol njihovih izgovorenih reči...

„Derek?", teško sam otvorio kapke i susreo se sa Dinovim zabrinutim pogledom.

„Šta se desilo?", upitao sam ga pokušavajući da se pridignem. Majica koju sam koristio za spavanje je bila natopljena znojem. Mogao sam da osetim vrućinu koja je napala moje telo iznenada i kako mi znoji curi niz vrat. „Da nemaš groznicu?"

Napipao sam čelo, ali sve je bilo normalno. Mora da je to samo reakcija na ovaj košmar.

„Mislim da je to samo od košmara.", rekavši to ustao sam i otišao do toaleta da se umijem. Hladna voda mi je zaista prijala.

„Ortak, poljubila te je zato što te i dalje voli.", kao grom iz vedra neba, Din mi je uputio ove reči.

„Kakve to veze ima sa bilo čim?", zbunjeno sam ga pogledao.

„Znaš, imaš tu naviku da pričaš u snu.", osetio sam kako mi se crvenilo rasulo obrazima i brzo sam uskočio u krevet, namerivši da uhvatim još nekoliko sati spavanja pre napornog dana.

„Nisam siguran, Din."

/.../

Mislim da mi je poslednjih četrnaest dana bilo najgorih četrnaest dana u čitavom mom životu. Zašto? Oh, odakle da počnem...?

Nakon Ejprilinog poljupca činilo mi se kao da sam odleteo na Merkur i posetio svaku planetu našeg Sunčevog sistema pre nego što me je gravitacija koja vlada na Zemlji zgrabila. Taj osećaj je bio sličan strmoglavom padanju pravo na glavu sa nenormalne visine.

Osećao sam se skrhano posle svega toga, pa sam svoje unutrašnje stanje pokazivao samo na svirkama u Podzemlju. Niko nije znao šta se dešava sa mnom, jednostavno sam se povukao u sebe.

Ejpril mi se javljala samo kada je naš susret bio neizbežan i kada bi bilo glupo da iskuliramo jedan drugog. Sa Tinom je poboljšala odnose, opet su delile istu sobu. Tina nam je svakodnevno prenosila informacije kako stoje ona i Tomas, da li mu rekla za poljubac sa mnom. Uopšteno šta se sve to dešavalo unutar glave devojke koju sam voleo više nego sebe.