Kako se rešiti njenog dečka u 20 koraka?

Drugi korak - Glumi za Oskara

Posle sto godina nastavak 💪
Želim samo da vam kažem zašto ga nema ovoliko dugo: jer sam raspust maksimalno iskoristila za pripremanje za prijemni i pisanje maturskog, zato izvinite ❤

Ne znam koliko ću često izbacivati, ali znam da neću odustati i da ću i ovu knjigu završiti😘

I bacite pogled na moju random knjigu 😋

„Pobedio sam te, Brit samo priznaj!", zacerekao sam se kada sam popio još jednu čašu čiste votke na eks i bacio jedan pogled na moju dragu konobaricu-prijateljicu. Upravo sam odabrao da se napijem sa njom uzimajući čašice na eks, a ona je sada sedela na stolici smešeći se u snu. Ovo je bila jako grozna ideja, i ovu igru ponavljamo već treću noć za redom.

Sve je krenulo od toga što sam dao prvi ispit sa ocenom devet, a onda je sutradan Din doneo desetku sa ispita i dobio zadatak da napiše pesmu za taj semestar. Ali naravno, obojica smo rešili da se spustimo do Podzemlja i napijemo, jer šta bi inače slobodni rokeri radili petkom veče?

Britani nije bilo teško da nam se pridruži, i ubrzo sam ja zaglavio sa pričanjem o Ejpril i mom planu da je osvojim, te smo uz pijuckanje gorućih napitaka igrali i istina-izazov. I evo gde smo završili, i Brit i ja smo imali propale pokušaje veza dok smo voleli nekog drugog. Alkohol je samo privremeno rešenje, ali ipak nismo mogli da odolimo da malo odužimo put do trajnijeg rešenja. Šta mi tu možemo? Ljudi smo, grešimo.

Neki malo, a neki baš omaše kao ja. Ali, naravno imamo pravo na drugu šansu? Caka je samo u tome kako je iskoristiti na pravi način, a ne prokockati.

„O, srcolomac smiri strasti! Ja sam bila duže u vezi, znači istrenirana sam za ovo!", povikala je nespretno uzimajući dopola popijenu, staklenu flašu votke. Polila je i sebe i šank i čašu i tada sam shvatio da neće ona moći kući ovakva.

„Brit, hajde.", uzeo sam joj flašu iz ruke i pokušao da se prvo sam osovim na svoje noge kako bih se uverio koliko sam pijan. Dovoljno.

Uhvatio sam je za ruku i stavio je preko mojih ramena kako bi imala oslonac ukoliko ne želi da se pijana sruši kao letva u blato ispred kafića i ujutru se probudi na tri ćoška jer je skorelo blato svuda po njenoj beloj, uskoj haljini.

„Skini ta sranja sa nogu, poneću te do ulaza u dom.", zaplitao sam jezikom dok sam pričao, ali mislio sam to što sam rekao. Te štule na njenim nogama će nas samo usporavati a naše odredište ionako nije daleko.

„Jasno, kapetane!", pokušala je da salutira ali sam je sprečio, dok se ona samo cerekala i nespretno se oslanjala na mene kako bi skinula štikle. „Evo ti ova, teška je."

Uzeo sam cipelu od nje i zapitao sam se kako li ću uspeti da prenesem i nju i cipelu. Samo sam umorno slegnuo ramenima i zahvatio je za listove i leđa, pazeći da mi njena lakirana sprava za mučenje ne ispadne jer će onda već trezna plakati nad njom i blatom.

Sam Bog me je sačuvao da stignem do ulaza u dom bez ikakvih padova i blamiranja, te sam konačno odahnuo kada smo prošli pored recepcije i tihim koracima (ali veoma lelujavim) se zaputili ka mojoj sobi. U sebi sam se molio da je Din kao i svaki muzičar budan u ovo doba noći i komponuje ili koje već sranje radi.

„Brit, levo!", prosiktao sam kada je ona naglo promenila svoju putanju. Usmerio sam je u levo pošto ona nikad ne bi pogodila i zakoračio ka svojoj sobi. „Št-?"

Započeo sam ali sam osetio nešto ispred mene i pao. Noga mi je zapela o nešto i samo sam se pružio kao sveća napred.

„O super, ovde spavamo!", poskakivala je negde oko mene, a onda se nešto stvarno teško srušilo na moja leđa uz ogromnu buku.