Kako se rešiti njenog dečka u 20 koraka?

Šesti korak - Bez obzira na poraz, ustani i bori se!

Novi korak :D

Konačno lol, uhvatila me inspiracija i neću da ureknem, ali mislim da mi se malo povratila jer znam šta će se dešavati sve do samog kraja ♥

Ne znam koliko vas je videlo, ali kao skromnu zahvalnost ću sa 700 pratilaca sedam dana postavljati po jedan novi korak, tako da se nadam vašim usputnim reakcijama kada svaki dan budem izbacivala xd

stvari se zahuktavaju, uživajte u novom koraku♥

"Din, šta se tamo desilo jebote?", dreknuo sam na plavokosog muzičara dok sam mu dodavao drugu kesu punu leda. Na meni su već bile dve kese, jedna otopljena i jedna tek iznesena iz frižidera.

Džejs me je dobro opaoučio oba puta, jednom tačno u usne, obe ih raskrvarivši i drugi put u stomak. To će definitivno ostaviti modricu. Ili dve.

"Počeo je da proziva tebe, a kad sam te odbranio razbesneo se, jer je znao da ne može da laže tako o tebi. Znao je i kako da me natera na tuču.", duboko je uzdahnuo, a u meni je zasijalo nešto što me je nateralo da još više osećam bratsku vezu među nama. On je odbranio mene, a potom i ja njega. Dok je sa Džejsom bilo drugačije; čak i pre godinu dana dok smo bili braća, kao prst i nokat, on je bio tip koji se nije tukao pesnicama već rečima. Drugačije rečeno, ja sam bio sve naše bitke dok je on bio navijač. Jak samo na rečima, dok nije krenuo na kik-boks. "Počeo je da priča gluposti kako sam ja smuvao Tinu dok on nije gledao, a ta devojka je samo pokušala da ga smiri. Onda je on digao ruku na nju i ja sam tu uskočio."

Trenutak tišine je nastupio duži nego inače. Šok koji je prevladao u meni je bio jedan od onih udarnih, kao cunami. Nisam mogao da svarim ovo što mi je Din upravo prepričao.

Zar Džejs kome ne bi palo napamet da zgazi mrava digne ruku na jedinu devojku koju iskreno voli? U šta se on to pretvorio otkad se druži sa onim imbecilom Tomasom?

"Stavi taj led. I sledeći put me zovi pre nego što se potučeš.", dobacio sam mu moju poluotopljenu kesu za njegov obraz i navukao majicu. Bol nije skroz utihnula, ali bar sam mogao da se pomerim na krevetu i udobnije smestim.

"Ortak, znaš da si sve zeznuo iako ti nije bila namera?", sažaljivo me je pogledao, a ja sam se samo osmehnuo.

"Iako smatram da uvek postoji pravda i karma, mislim da će Tomas ispričati svoje i biće da sam ga prebio na mrtvo ime jer još uvek nisam preboleo Ejpril.", zagrizao sam usnu, te sam zacvileo i prokleo svoju naviku grickanja usne kad sam nervozan jer sam povredio već povređeno mesto.

"Možda neće?"

Odmahnuo sam glavom, silno želeći da imam njegov optimizam. Mada u ovakvoj situaciji ni najveći optimista ne može da mi bude od pomoći. Plan je srušen na kraju njegove prve faze. Nemam više ništa čime mogu da uzvratim udarac i vratim se u rat. Tomas je pobedio.

"Sudeći po razvoju događaja Stejsi, naš nosilac loših vesti će uleteti...", nasmejao sam se više od muke nego iz bilo kog drugog razloga "za 3...2...1..."

Čim sam završio sa brojanjem, kao da sam time izveo neki magičan trik, Stejsina plava kosa je uletela kroz vrata i njen pištavi glas je ispunio naše uši. Bolje da nije, jer možda dođem u iskušenje da krenem da plačem od nemogućnosti što ove usrane situacije što njenog vrištanja koje može da se meri sa visokim C.

"Koje su sad loše vesti?", prevrnuo sam očima, upitavši je direktno. Nije bilo poente okolišati praviti se da nema ničeg lošeg. Potukli smo se svi kolektivno, i to mora da ima ozbiljne posledice.