Kako se rešiti njenog dečka u 20 koraka?

Trinaesti korak - Ovog puta nemoj da uprskaš! Nemoj!

Sedmi dan, poslednji redovni nastavak za ovu nedelju :D

Iskreno sam mislila da neću uspeti da vam svaki dan postavim po jedan korak, ali eto uz vaše predivne komentare i poruke i motivaciju koju ste mi davali tokom svih ovih meseci otkad pišem korake, uspela sam i nadam se da sam vam se na neki način zahvalila...

Iako nikada neću moći dovoljno da se zahvalim, barem ću znati da sam pokušala♥

Uživajte u koraku, naredni će biti duži. Barem ću se potruditi♥

VOLIM VAS♥♥♥♥

P.s. kapy97 čekam tvoje reakcije posebno zbog onog što se desilo u ovon koraku😂💜

Ova svirka u Podzemlju mi je bila najduža i najteža svirka koju sam morao da održim. Nikad u životu mi nije bilo teže da se skoncentrišem na zvuk Dinove gitare i reči koje su plutale mojim umom a koje sam pritom morao da otpevam. Moje oči su u svoj onoj gomili ljudi non stop žudele za njenim i znao sam da nisam sav svoj sada kada mi se ukazala šansa da konačno razdvojim nju i onog glumca.

Din mi je sve vreme šaputao između pesama da ne bi bilo dobro da pravimo pauze jer će nam onda opasti atmosfera i posle će biti teže i meni da se odlepim od Ejpril i nama da zapalimo već smorenu masu.

Odupreo sam se porivu da par puta odletim do nje i obrišem joj suzne oči. Stejsi je sve vreme bila sa njom, kao i Tina i znam da joj je možda bilo teško da poveruje mojim rečima, ali sada kada su još tu njih dve koje su na mojoj strani, posao mi je olakšan.

Mada sam bio gotovo siguran da neću tako lako uveriti Ejpril u sve i bio sam spreman na jedini korak koji mi je donekle davao šansu da joj pokažem kroz šta sam sve prošao da bih došao do današnjeg trenutka i sadašnje šanse. Moram da joj dam moj dnevnik da ga pročita, pa maker to značilo da će da vidi sve one moje rečenice o njoj, pesmu o njoj. Jednostavno mini roman o sebi koji sam ja ispisivao svakog trenutka misleći samo na nju. Ni na jednu drugu nikad nisam imao u mislima i snovima kao što sam imao Ejpril, i znam da je ovo što sam danas uradio bila jedna od najispravnijih stvari koje sam učinio u celom mom životu.

Konačno sam uputio reči zahvalnice publici, potpisao se na par ruku nekih vrištećih devojaka i oslabljenog sluha se uputio ka šanku na kome je trebala da me čeka Ejpril.

Zbunjeno sam pogledao oko sebe kada je nisam tamo zatekao.

"Gde je Ejpril?", upitao sam Stejsi, koja je u svoj onoj jurnjavi u kafiću koji se polako praznio pokušavala da pomogne Brit da obriše prosuto pivo po šanku. Umesto pomoći je dobila mokru i ulepljenu patiku a potom kada je sela na stolicu da bi videla u šta je ugazila sela je pravo u još jednu loknu piva i naglas krenula da psuje i pšenicu i ovas i hmelj i fabrike piva širom sveta.

"Otišla je napolje da se na miru isplače sa Tinom. Valjda će pozvati i Tomasa.", slegnula je ramenima, objašnjavajući mi dok ja nisam mogao da obuzdam osmeh jer je ona u tom trenutku svoje smotanosti izgledala kao da je i sama pila i upala u komičan film gde se njoj dešavaju najnestvarnije nesreće kao na primer ova sad.

"Idi se presvuci, pa se vrati. Ja ću pomoći Brit.", kroz smeh sam joj uputio, te me je Stejsi samo prostrelila pogledom i pokušavajući od Dina da sakrije svoje mokre farmerke na dupetu i jednu nakvašenu i ulepljenu patiku, izašla terajući ga da ide iza nje, kako niko ne bi pomislio da je nešto drugo u pitanju.

Samo sam odmahnuo glavom i nasmešio se sam za sebe.

"Koliko su njih dvoje nenormalni ali preslatki zajedno.", nasmešila se brišući jednu stranu šanka. Ja sam se bacio na ribanje poda oko one šankerske stolice na koju je Stejsi nespretno sela, a zatim i na nju. "Šta je bilo sa Ejpril?"