Kako se rešiti njenog dečka u 20 koraka?

Četrnaesti korak - Učestvuj u raskidu

Izvinjavam se što cele prošle nedelje nisam postavljala nastavak, nisam imala vremena od učenja a za vikend sam gledala da ne budem u kući😅

I htela sam kao što sam obećala da korak bude duži i normalan i zanimljiv tako da uživajte😚💓💓

Po ko zna koji put sam iščitao poruku koja je misteriozno ispala iz mog ranca. Mrštio bih se svaki put kada bi mi palo napamet da je to Tomas jer nije bilo smisla da mi preti na takav način. Ovo su bile prazne pretnje, ne bi nigde odvele. Zašto je onda napisao ovakvu poruku?

Iz rukopisa sa druge strane nismo mogli ništa da zaključimo, jer su slova bila odštampana.

I ono što je najviše spašavalo Tomasa na neki način bili su inicijali na poruci. Ne znam nikog ko se zove na L a preziva na B.

"Molim te, opusti se malo.", Stejsi je uzela poruku iz mojih ruku i povukla me sa stolice na krevet. "Moraš malo da spavaš i prekineš da misliš o tome."

Nisam reč progovorio ni sa kim otkad sam ispratio Ejpril do njene sobe i rekao Tini da je čuva inače ćemo ona i ja menjati krevete, i ja Ejpril neću ispuštati iz svog vidnog polja.

Možda sam paranoičan bez razloga, ali sada mi je samo bitno da Ejpril bude na sigurnom i donese odluku koja je već negde na polovini procesa. Rekla mi je pre nego što je otišla na spavanje da ćemo sutra pričati više o svemu i da bih trebalo da se naspavam.

Ali nije mi polazilo za rukom. San mi je sada bilo samo ometanje i nisam želeo da protraćim vreme sa zatvorenim očima kada sam mogao da zamišljam nju i mene, konačno zajedno. Jedina prepreka mi se sada činila ova tajnovita poruka i neko ko je očigledno protiv mene i Ejpril.

"Ne mogu da se opustim, Stejsi. Neko...", počeo sam a onda mi je glas zamro. Nisam znao zašto me paranoja toliko izjeda iznutra. I sam sam svestan činjenice das u ovo iste one pretnje koje su dolazile Ejpril kao poruke na blogu. Ovo je opet Tomasovo maslo, ali ovog puta nas neće sprečiti.

Neću dopustiti da Ej ostane sa njim samo zato što misli da će se meni nešto loše desiti. Neće mi se ništa loše desiti, i sigurno se neće ništa slično ponoviti kao njegov kretenski način da se odalji od mene jer su joj tako govorile anonimne poruke da bi mogla da spase svoj blog.

"Možeš, Derek. Mi smo svi uz vas, zar stvarno misliš da je neko ozbiljan?", imala je pravo i znao sam to. Bez razloga sam svašta sebi uvrteo u glavu. "Din je otišao po kafu, ako je to razlog zašto pogledom šetaš po sobi."

"Ne znam više šta da mislim Stejsi. Samo želim da se njihova veza okonča danas i da ja konačno dobijem moju šansu da sve ispravim.", samo sam se tome nadao. Više ništa nije postojalo pored toga.

"Slušaj! To je samo glupava, prazna poruka čija je namena bila da vam uradi upravo ovo! A dok sam ja živa i mešam se u tvoj život kao najbolja drugarica ovo neće moći!", uzela je papirić sa stola i iscepala ga na pola. Pa na četvrtine. Pa na osmine.

Sve dok više nije mogla da ga usitnjava, a onda umesto kao sav normalan svet d abaci u kantu došla je do mene i dunula mi sve ono iz njene šake u lice. Iznenađeno sam je pogledao, jer sam već sada sedeo kao prekriven snegom i u sebi pizdeo jer ja treba da sređujem taj krevet.

"Eto, sad sam ti skinula sa misli ovu poruku.", zakikotali smo se jer možda mi je upravo trebalo nešto ovako da zaboravim na neku nebitnu osobu koja pokušava da na patetičan način spreči da iskoristim priliku koja mi se ukazala i budem srećan sa devojkom koju volim.

"Mislim da je tvoje vreme.", pokazala mi je placem na otvorena vrata na kojima je stajala predivna devojka krupnih smeđih očiju, raščupane kose i osmeha koji je pristajao samo trenucima kada sam joj ja u mislima. Samos am zahvalno pogledao Stejsi, otresao delove poruke sa sebe i uzvratio jednako blistavi i široki osmeh Ejpril.