"Nesa oces ici samnom na trening?"
"Zar ga vec nisi imao i to prije..." zastala sam i pogledala na sat na mojoj ruci "prije tri sata i 23 minute?"
"Jesam ali mi je dosadno a i moram vjezbati za sljedecu utakmicu."
"Ajde dobro. Gdje cemo se naci"
"Cekam te za deset minuta pred tvojom zgradom."
Prekinuo je prvi razgovori i ja sam se otisla spremiti i za pet minuta sam izasla pred zgradu i on je vec stajao tamo
"Hello."
Viknula sam radosno.
"It's mee."
Rekao je ali kroz pjesmu i ja sam se opalila smijati.
"Mislio sam da idemo na igraliste."
"Meni odgovara."
Uhvatio me je za ruku i isprepletao nase prste. Jako cudno do sada nismo nikad svijetu pokazivali da smo u vezi ali godili mi je da me drzi za ruku jer se tako osjecam sigurno. Ipak je morao doci i taj dan kad ce drugi saznati iako vec cijela reprezentacija i igraci Dinama vec znaju,mozete pogoditi tko im je rekao. Ako ste pomislili na Rakitić-a odgovor je kriv jer nas je Vida pratio po Parizu i na kraju rekao svima i jos pokazivao je Srni kako smo se Marko i ja poljubili mislim koji mozak. Sjeli smo na ljuljacke koje su bile slobodne i malo se ljuljalj dok nije nastao stampedo jer su sva djeca koja su bila na igralistu i oko njega su trcali prema nama.
"Marko moze slika?"
"Naravno da moze."
Svi su se slikali i cak mene trazili da se slikam s njima ili da ih slikam.
"Mogu li ja igrati s vama nogomet."
"Naravno da mozes Marko."
Radosno su viknula djeca a Marko je otrcao za njima ali je naglo stao i vratio se do mene i ostavio mi jedan brzi ali ipak njezni poljubac na moje usne a zatim je ponovno otrcao prema terenu za nogomet i krenula je igra,a kada je bilo "poluvreme„ Marko je presao u drugu ekipu da se oni ne naljute i da igra s svima.
*-*-*-*
"Znas planirala sam otici malo posjetiti obitelj pa ako zelis mozes ici samnom."
Predlozila sam dok smo setali parkom. Zaustavio se je i okrenuo se prema meni,uhvatio me za obraz i ostavio mi poljubac.
"Znas da bi isao ali imam tu jako bitnu utakmicu i jos poslije nesto za obaviti za klub."
"U redu je samo sam predlozila."
Rekla sam nekim cudnim tuznim glasom iako nisam bila tuzna,dobro mozda malo jer se necemo viditi nekih tjedan dana. Mislim to je relativno mali ali za mene je to citava vjecnost,kao zaljubljena koza sam,barem je tako Hana rekla jednom prilikom.
"I sto cemo raditi sada?"
"Hmm ici nesto jesti jer sam uzasno gladan." Stavio je ruku na trbuh. "A onda poslije mozemo ici hvatati pokemone."
"Stvarno Marko pa to ni djeca vise ne rade."
"A onda ne znam."
Slegnuo je ramenima i ja za njim.
"Ajde dobro ici cemo hvatati pokemone."
20.7.2016.
-Marko Pjaca P.O.V
"Vanesa mogu li te nesto zamoliti?"
"Naravno Marko."
"Mozes li ga nositi veceras na utakmici?"
Rekao sam i pruzio joj dres Dinama koji cu i ja danas po zadnji put obuci kao igrac istog kluba.
"Bila bi mi cast nositi Vas dres."
Rekla je i nasmijesila se slatko kako samo ona moze. Kako cu ja bez nje? Oskakutala je do kupaonice s dresom u rukama i za par minuta izasla.
"I kako mi stoji?"
"Mogu ti reci da ti bolje stoji nego meni."
"A hvala hvala."
Rekla je umisljeno i zamahnula svojom kosom.
"Za koliko moras ici?"
"Za nekih pola sata,oces ici samnom ili ces sama doci?"
"Docu sama ne brini se."
"Mogu reci Ivi i Martini da te cekaju pred ulazom u stadion."
"Moze,a ako te ne vidim sretno ti i razbi ih danas."
Doskakutala je do mene i uhvatila me s obje ruke za glavu i ostavila po jedan poljubac s svake strane a na kraju je jedan sletio i na moje usnice.
"Hvala ti. Znas ako budem ovoliko paznje i poljubaca dobivao od tebe igrat cu svaki dan po par utakmica."
"Dobit ces ih iako ne budes igrao. Ajde sad zakasnit ces."
"Ako zabijem gol znaj da je posvacen tebi."
-+-+-+-+-+-+
Oprostite ako ima gresaka
Ostavite vote i komentar
YOU ARE READING
-Pjaca- Marko Pjaca
FanfictionMarko Pjaca je poznati nogometas koji igra za Juventus i Hrvatsku reprezentaciju dok je Vanesa obicna cura koja voli fotografirati sve sto joj se nade na putu,tako da ona u potrazi za posao krene biti fotograf Hrvatske reprezentacije.