Oči boje meda ( Uređujem)

Trideset prvo poglavlje

NICKOLAS POV

Mislim da ovako nisam spavao nikad. Za ovakva jutra se živi i diše. Hellen mirno spava na mom ramenu, ujednačeno diše i toplota koja nas okružuje je nešto što nisam dugo osjetio. Pripijena je uz mene i jedna ruka joj je položena na moje grudi na mjestu gdje mi kuca srce, a noga joj je na mom koljenu. Ovako se nisam osjećao još od one noći koju je provela u mom krevetu u mojoj kući. Ovako usnula je poput boginje, prelijepa i spokojna. Ne bi joj samo ja poklonio sve to bi uradio svako ko bi imao priliku da je upozna.

Da mi je neko prije nekoliko mjeseci rekao da ću izgubiti glavu za ženom koja je mnogo mlađa od mene, totalno neiskusna i povrh svega da ću u Londonu ostati ovoliko dugo, rekao bi mu da se nosi u kurac. Jer takva šansa nije postojala uopšte. Pao sam na koljena pred njom, ženom koja mi je zavrtjela glavom i osvojila ovo srce za koje nisam ni znao da je sposobno voljeti ovoliko. Veliki Zmaj je manji od makovog zrna kad je ova žena u pitanju i ni malo mi nije žao zbog toga. Došla ke neočekivamo i obuzela svaki dio mene predajući se u potpunosti meni. Ona je moja. Moja i samo moja.

,,Dobro jutro'' promukao i snen glas moje malene princeze mi odvrati misli i pogledam je onako čupavu i još uvijek pospanu. Posle svega pitam se čime sam je zaslužio? Zar čovjek poput mene može da zasluži nešto ovako čisto i nevino, neiskvareno i posebno? Nakon svih sranja koja sam radio, mog posla i položaja došla je i uzdrmala sav moj svijet.

,,Dobro jutro'' gledam u njene oči i polako rukom pređem po njenim leđima. Mali smješak zaigra na njenim usnama i već sam bio dovoljno napaljen. Podigne se i spusti usne na moje. Kako da ne poželim da mi svako jutro počne ovako? Kako je samo želim.

,,Zašto se mrštiš'' nisam ni znao da to radim samo sam razmišljao.

,,Malo sam odlutao. Kako si spavala'' rukom joj skonim kosu s lica i nosem dotaknem njen. Divim se svojoj samokontroli, koja svakim njenim pokretom u opaanom opadanju. Na sebi ima pidžamu, ali kad znam da ispod nje ima samo gaćice, mislim da ću eksplodirati.

,,Odlično. Nisam imala ni noćne more. Mislim da si ti zaslužan za to. Prija mi što si ovdje i hvala ti što si ostao'' noćne more? Još uvijek ih ima?

,,Žao mi je...'' podigne ruku i prste nasloni na moje usne da bi me ućutkala, ali na taj način nije mogla da zaustavi krivicu koja se razlijevala kroz moje grudi i prijetila da me uguši.

,,Sad si tu, mislim da je to najvažnije'' možda jeste najvažnije ali nikako nije dovoljno. Znam da smo rekli da idemo polako, ali prokleto je teško biti uz nju i imati maštu poput moje.

,,Hoću da provedeš dan sa mnom i da te na kraju izvedem na večeru. Sve što sam imao planirano za danas vezano je za tebe. Radićemo šta god želiš'' možda sam mogao da nam napravim piknik negdje u parku.
,, Stvarno? Cijeli dan ćeš biti sa mnom'' sretna je, oči joj svjetlucaju i volim kad je ovakva zbog mene. Moram nekako da je natjeram da se predomisli ili bar da joj pokvarim plan za nedelju. Imam još dva dana, a jutros sam počeo razmišljati o tome da je jednostavno zaključam u svoju kuću i naredim ljudima da joj ne dopuštaju izlazak ili bi ja radio od kuće.

,,Naravno'' baci se na mene i čvrsto me zagrli mumljajući nešto u moj vrat.

Dok se ona tuširala nazvao sam Saru i rekao joj da po nekom pošalje nešto moje odjeće. Potom sam otkazao i sve sutrašnje obaveze i zatražio od Rica da rezerviše mjesto u restoranu za večeras. Još je nisam pitao da li će ići sa mnom u nedelju na otvaranje samo zato što znam da ide i neću da otvaramo tu temu. Nadam se da će se predomisliti.

Morao sam izaći iz sobe dok se obuče i siđe na doručak jer me kurac boli od potrebe za njom, a sve reakcije koje izaziva nesvjesno kod mene čine situaciju skoro nepodnošljivom. Njena blizina još posebno jutros mi je teško pala. Moraću izgleda još jednom da se zadovoljim sam i to pod tušem. Gospode, postao sam kao napaljen pubertetlija. Da nije Adama i Grace, vjerujem da bi se nasmijao sam sebi.