The hybrid werewolf girl

6 deo

Budim se u neznom i toplom zagrljaju. Polako otvaram svoje raznobojne oci i gledam oko sebe, a zatim se okrecem ka decku, koji me umiljatim ocima gleda, i sa malenim smeskom mi je docekao jutro.

~Milos: Dobro jutro, lepotice. Kako si spavala?
Ja: Jutro. I nikad se bolje nisam naspavala.

Na to se nasmesio, te me je poljubio u celo. Pogledala sam na sat kad ono 07:30.

Ja: Kasnimo u skolu!!! Sto me nisi probudio!!!
~Milos: Zar takvog andjela da budim? A i usput, danas je dan skole, ne ide se u skolu.
Ja: Ozbiljno hahaha, bas sam glupa.
~Milos: Danas ides kod gargojla, da li si spremna?
Ja: Moze se reci.

Blago sam se nasmejala. Jos uvek sam lezala u njegovom zagrljaju, ali to je neko morao da prekine.

~Nikolas: Milose ust.... aj? Anja odkud ti tu?
Milos: Nije mogla sinoc da zaspi. Pa je dosla kod mene.
~Nikolas: Da.... Kako da ne...

Pervezno nam se nasmesio, nasta sam se trigla i gurnula Milosa sa kreveta.

Milos: Aaa... Debilko!
~Nikolas: Ajde golupcici sidjite dole na dorucak.

Ustala sam iz kreveta, i prisla Milosu. Stala sam ispred njega, i pocela sam da se smejem. Uhvatio me je za ruku, te me je privukao k' sebi, svoju drugu ruku je stavio oko mog struka, i jos blize me privukao. Bili smo pre blizu, mogla sam da osetim njegov dah na mojim usnama. Posle par sekundi gledanja, spustio je svoje nezne usne na moje. Nisam se bunila, vec sam mu uzvratila. Odjednom neko ulece u sobu, kao kauboj.

Marko: Ehm, ehm.

Ponovo sam odgurnala Milosa i ustala. Zaobisla sam Marka, sa ogromnim crvenilom u licu. Otisla sam u moju sobu i obavila higijenu. Iz ormana sam uzela haljinu sa kapuljacom, koja je podsecala na duksericu. Obula sam adidasove patike. Od sminke sam stavila, kajli braon boje, maskaru i ajlajner. Pustila sam kosu i stavila sam sivi kacket, da bi mi se slagao sa haljinom. Uzela sam svoja zelena sociva i stavila ih na oci. Sisla sam na dorucak, sva trojca su me gledala izbezumljeno i sa blagim smeskom na licu. Sela sam po obicaju pored Milosa, dok su me Marko i Nikolas gledli sa malim zlocestim smeskom.

Ja: Pa prijatno.
~Sva trojca: Hvala, takodje.

Uzela sam hleb, kikiriki puter i cokoladno mleko. Nakon dorucka, otisla sam u sobu i upalila tv.

Nakon par minuta ulazi Milos.

Ja: Ej! Umes li da kucas?
~Milos: Sta, da neces mozda da se vratim i da ti pokucam na vrata dok mi ne kazes udji?
Ja: Da?!

Na kraju je zaista izasao i  pokucao. Nakon toga sam potvrdno rekla udji.

~Milos: E si srecna?
Nakezila sam se.
Ja: Jesam.
~Milos: Treba da krenemo kod gargojila.
Ja: Zar vec?
Potvedno je klimnuo glavom.

Nervozna sam, i to mnogo. Isli smo Milosevim motorom, koja sreca da mi haljina nije ni leprsava a ni previse uska. Stigli smo na neko napusteno groblje, malo se plasim, jer ja sam jedna od onih tipova ljudi, koji imaju trip da ce da iskoci ona zena u belom ili zombi.

Ja: Sta cemo ovde?
~Milos: Gargojili su misteriozna bica, postoje dve vrste njih. Onih gragojila koji su ustvari andjeli i stite ljude od raznih demona i utvara. Ti se nalaze na groblju, na starim kucama, zgradama, kao kipovi srece i radosti u nekim parkovima itd.... Ali naravno postoje i gargojili koji su sami djavoli.
Ja: Kako ih mogu razlikovati?
~Milos: Recimo da Boziji gargojili imaju krila ptica. A djavolji gargojili imaju krila od slepog misa.

Nesto se zaculo u jednom grmu, uspanicila sam se te skocila na Milosa, nasta me je pogledao u fazonu sta ti je bre? Iz tog grma je izasla neka devojka. Duge zlatne kose. Okeansko plavim ocima i savrseno oblikovanog lica.

~Xx: Ti si Anja?
Ja: Da?
~Xx: Ocekivali smo te. Usput ja sam Zoel.
Ja: Drago mi je.
~Zoel: Podjite za mnom.

Krenuli smo za njom. Provlacili smo se kroz groblje i male sumarke, dok nismo stigli do napustene crkve. Unutar nje su bili izlomljeni prozori, paucine je bilo sa svih strana, u svakom cosku, rupi i dovoljno udaljenim klupama. Ikone su bile iskrzane jedva da se moglo prepoznati koji je svetac u pitanju.

Zoel: Sacekajte me ovde.

Obrisala sam paucinu i prasinu sa jedne klupe i sela a pored mene Milos. Nakon par minuta, uleteo je jedan gargojil i stao ispred nas. Poznat mi je od negde... Cekaj pa on je nasa statua iz sirotista, svi smo voleli da se igramo oko njega, penjemo na njega, cak i nekad smo glumili lepoticu i zver, pa nam je on bio zver.

Ja: Ja te znam! Ti si gargojil iz sirotista!
~Xx: Dakle prepoznala si me?
Ja: Hahaha kako da te ne prepoznam? Jedina sam mislila da si nesto vise od hladne statue na koju se deca penju.
~Xx: A da... Jedino dete koje je uvek stavljalo svoje cebe na mene, misleci da cu se razboleti.
Ja: haha da... Cak sam ti bila dala i ime. Adam.
~Adam: Zapravo gargojli su me prekrstili u Adama nakon toga. Pre sam se zvao Karlos.

Pretvorio se u coveka i stao pred amnom sa ponosom.

Bio je pun samo pouzdanja.

Ja: Zasto moram da idem kod svih cudovista po jedan dan?
~Milos: Da bi se upoznala sa njihovim nacinom zivota, da bi znala sta ce tebe cekati kad budes postala neko od nas.

Klimnula sam glavom davajuci mu doznanje da sam razumela. Dosli su i ostali gargojili, takodje i njihova kraljica. Jedina se razlikovala od svih bila je bela, dok su se drugi pomalo razlikovali u faci i po telu.

Xx: Anja, podji sa nama, ali decko ce morati da ostane, jer ne mozemo dozvoliti da vidi nasa zakonite moci i slabosti, ali ti ces moci jer ti si mozda jedna od nas.

Milos je prevrnuo ocima a zatim otisao. Svi su se ponovo pretvorili u gargojile i poleteli a Adam je mene poneo. Bila sam uzbudjena, visina me je cinila slobodnijom a prizor su krasile ulice i kuce, tek po neko drvo u dvoristu, bilo je prelepo. Stigli smo do zamka gargojila, na svakom cosku su bili postavljeni gargojili. Cinimi se da im je bezbednost na prvom mestu...

Kraljica: Vi ste ostali slobodni, a ti Anja podji sa mnom.

Krenula sam za njom, prolazile smo kroz kilometarske hodnike. Nikada nisam ni mogla da zamislim, kako izgleda gargojilov zamak, jer ovo nadmasava svako moje ocekivanje. Usle smo u neku prostoriju, gde je stajalo oruzje za borbu. Stala sam kod surikena i nozeva.

~Kraljica: Uzmi ih.
Ja: Sta?
~Kraljica: Uzmi ih. Svaki gargojil ima po neko oruzje kod sebe, treba ce ti kada se budes borila protiv demona.
Ja: Sta ako nisam gargojil? Sta ako sam nesto drugo?
~Kraljica: I da si nesto drugo, ti si dobro dosla kod nas, jer vidim ti u ocima da si drugacija od bilokog takozvanog "cudovista".
Ja: Zasto se vase oruzje toliko razlikuje od bilo kog?
~Kraljica: Zato sto smo mi sveta bica, na nasem oruzju se nalazi krst sa tri vodoravne linije. A da bi nas neko ubio, mora da nas udari po sredini grudi ili ledja. Tojest ne bas da nas udari... bolje receno probode nekim oruzjem.

Odjednom je neko uleteo u sobu.

-Adam: Vase visosti vratili su se i imaju knjigu!
~Kraljica: Obavesti sve u kraljevstvu neka se dobro opreme.
Ja: Sta se desava???
~Kraljica: Nema vremena za objasnjenje odaberi oruzje!

Uzela sam surikene i nozeve i izletela za kraljicom. Cula se buka sa druge strane hodnika.

Borba je pocela.