Trcala sam kroz sumu, dok sam bezala od ostalih. Osetila sam neku tugu, i bol oko srca. Zasto ja? Zasto bas ja da budem cuvar vatre i leda?
Dok sam trcala, nisam ni primetila da je rupa ispred mene. Saplela sam se i upala u nju. Propala sam jos dublje u nju, nisam bila sigurna da je to moguce. Rupa je izgledala, kao neki tunel, malo sam njusila, nista nisam mogla da osetim, sem vlazne zemlje. Pratila sam taj tunel, doveo me je do neke livade. Izgledalo je sve tako savrseno, bilo je puno cveca, ptica, leptirica koji igraju svoj mali carobni ples. Pogled je bio savrsen, setala sam livadom. Nakon nekog vremena, pokusala sam da se preobrazim u coveka, ali mi nije islo za rukom. Zar sam toliko ne sposobna da se preobrazim u coveka?
Resila sam, da prosetam i da malo upoznam ovo mesto. Setala sam livadom, i naisla na jezivi deo livade, tacnije stigla sam do sume. Bila je mracna, i nekako me je jeza prolazila kroz kozu. Odlucila sam da odem i vidim sta ima tamo, culi su se jezivo zvukovi, cak i drvece je izgledalo strasno, ovde se oseca magija, to je cudno. Osetila sam jak stisak, oko moje desne sape. Kada sam spustila glavu, videla sam kako se koren drveta, obavio oko moje sape. Sve jace i jace me je stiskao. Pokidala sam je, a zatim pocela da trcim, sve brze i brze, dok nisam promenila oblik, ali nisam postala covek vec, sam preuzela prvi oblik vukodlaka. Bila sam skroz crne boje, zasto? Zasto moje krzno nije ostalo crno-bele boje?
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Pocela sam da trcim, sve dublje i dublje u ovu mracnu sumu.
Primetila sam kolibu i pokusala da udjem, kada sam prisla opekla me je bakarna ograda. Cekaj zar srebro ne bi trebalo da mi smeta, a ne bakar.... Pokusala sam da preskocim ogradu, i uspela sam. Polako sam krenula ka kolibi, samo dva koraka su me delila od vrata.
Xx: Sta ces ti ovde? Kako si prosla moju bakarnu ogradu?
Okrenula sam se ka devojci, duge crne kose, sa tamno plavim krajevima.
Ja: Ovaj, samo sam...
Prisla mi je malo blize.
Xx: Nemoguce, ti si cuvar elementa leda i vatre. Mislila sam da si samo mit. Izgleda da sam pogresno mislila. Ja: Cekaj sta? Selestija: Pre svega ja sam Selestija. A ti si? Ja: Anja?
Pogledala sam je zbunjeno.
Selestija: Udji. Ja: Okej...
Pokusala sam ponovo da se preobrazim u coveka ali nisam uspela.
Selena: Da bi se ponovo preobrazila u coveka treba da zamislis svoju ljudsku figuru. Onda ce ti se povuci ocnjaci, kandze, krzno, njuska i usi, a oci ce ti se vratiti u normalnu boju.
Pokusala sam to da uradim, bila sam fokusirana na disanje i figuru mog tela. Osetila sam da mi se kandze povlace, kao i ocnjaci, usi i njuska. Pogledala sam sebi u ruke i videla da sam ponovo covek, pogledala sam se u ogledalo i imala sam sta da vidim. Moja kosa.... nije vise smedja vec.... crna sa belim pramenom.
Selestija: Uvau kosa ti je prelepa. Moji krajevi su poplaveli, onda kada sam prvi put bacala cini. Ja: Ali, zasto se to desava? Zasto menjamo boju kose? Za sirene je normalno, ali nikad nisam cula da vestice i vukodlaci menjaju boju kose. Selestija: Imas li knjigu, o cudovistima? Ja: Da, zasto? Selestija: Mozemo saznati zasto nam se kosa promenila, ali treba ti kljuc od vukodlaka. Ja imam kopiju kljuca od vestica. Ja: Nisam sigurna, kako cu dobiti kljuc od poglavlja vukodlaka. Selestija: Zasto? Ja: Uznemirila sam se, prvi put kada sam se pretvorila u vukodlaka. Tacnije to se danas desilo, svi su imali neku petu pricu, iznervirala sam se i pobegla. Selestija: Uredu je, samo ti treba malo vremena da se smiris, a vecina u plemenu ce te prihvatiti. Ja: Mozda si i upravu.
Izasle smo napolje i krenule ka livadi. Preobrazila samse u vukodlaka. Ona je sela na mene a zatim smo krenule ka tunelu.
Cim smo izasle iz tunela uputile smo se ka selu, u toku puta ka selu pocela je nervoza da me hvata, ne znam kakva ce im biti reakcija. Vecina njih ce me gledati sa gadjenjem...
Stigle smo do sela nikog nije bilo. Krenula sam ka kolibi gde se nalazi alfa. Usla sam u kancelariju bez kucanja i videla Erika kako sedi, i gleda u jednu tacku na stolu.
Ja: E... Erik...
Trgnuo se iz razmisljanja i pogledao me.
Erik: GDE SI BILA? SVUDA SMO TE TRAZILI. I DALJE TE TRAZE! NISI TREBALA DA BEZIS! Pogotovo posto si cuvar leda i vatre! Suvise je opasno za tebe napolju, bez igde ikog. Ja: Izvini, nije mi bila namera da vas uznemirim i uplasim. Ali toliko njih....
Ustao je sa stolice, prisao mi je, a zatim me je jako zagrlio.
Erik: Uredu je. Razumem te. Ja: Ovaj... Imamo gosta, zove se selestija i ona je vestica. Erik: Sta ce ovde vestica??? Ovo je nasa teritorija! Ja: Ona ne dolazi sa vesticiji teritorije. Zapravo iz nase je. Erik: Kako! Ja: Recimo da sam ja propala u neku rupu, koja je zapravo bila tunel. Otisla sam da vidim gde vodi, bila je neka lepa livada. Zatim sam setala i usla u neku mracnu sumu. Preobrazila sam se u prvog vukodlaka i nisam mogla da se preobrazim. Otisla sam dublje u sumu, opekla se na bakarnu ogradu, tu je bila koliba, preskocila sam ogradu i onda sam nju videla. Kosa mi je promenila boju kad sam se vratila u coveka. Erik: Anja, kosa ti je i dalje ista. Smedja je. Ja: Kako? Bila je crna sa belim pramenom... Erik: To je sigurno zato sto si uspela da se preobrazis u prvu formu vukodlaka. Ja: Mozda...
Uvela sam Selestiju. Zatim su pricali o mojoj knjizi koju sam dobila od kraljice gargojla. Odjednom se promenila tema pricali su o kruni mesecev kristal.
Selestija: Ta kruna menja oblik kada se na pravog prestolonaslednika stavi. Alfi ili ti kraljici vukodlaka je pripadala, na dan krunisanja je imala pet dijamanata na sebi. Ona je bila mesavina vukodlaka i polu demona, bila je bela omega i znala je da kontrolise sve elemente. Erik: Da cuo sam za tu legendu. Ja: Erik? Mogu da te zamolim nesto. Erik: Da, reci. Ja: Mogu li dobiti kljuc od knjige cudovista? Potreban mi je da saznam nesto vise o cuvarima elemenata. Erik: Da, naravno.
Izvadio je iz fioke zlatni kljuc, uzela sam ga a zatim zahvalila eriku sto mi ga je dao. . . . Nakon sto su se svi iz copora vratili u selo, i kada su videli da sam dobro. Resila sam da odem kuci, a Selestija je krenula sa mnom. . . . . .
Ja: Sara? Sara: Da? Ja: Da li moze Selestija da ostane ovde neko vreme? Sara: Da, ali nemojte da mi pravite lom, dovoljno mi je sto trcim za onom trojcom.
Nasmejala sam se na to a zatim krenula na sprat, pokazala sam Selestiji njenu suobu, koja se nalazila odmah pored moje. Nakon sto sam joj pokazala njenu sobu krenule smo u moju, uzela sam knjigu koja se i dalje nalazila ispod mog jastuka, otkljucale smo prvo poglavlje o vesticama. Kada je Selestija dotakla knjigu, pocela je da svetli kao i ostale knjige o midskim bicima......
