11 deo

244 26 3
                                    

Opcinjena knjigom, Selestija nije skidala pogled sa nje. A vreme kao da je stalo, pokusala sam da dozovem Selestiju, ali bezuspesno. Krenula sam do Miloseve sobe, cim sam otvorila vrata primetila sam, da je ne pomicno stajao. Sta se desava kako knjiga utice na sve, a ja i dalje mogu slobodno da se krecem? Vratila sam se u sobu, Selestija se odmrzla, ako tako mogu reci. Okrenula se ka meni, a iz knjige je izalo nesto svetlucavo, izgledalo je kao, vila?

Selestija: Cini mi se, da zeli da je pratimo.

Ustala je i pocela je da trci za njom, uzela sam knjigu, i kljuceve od motora i izletele smo napolje, a ta mala stvar je pokazivala da sednemo na moj motor. Koja slucajnost da uzmem kljuceve....

Pratile smo to stvorenje, dosta dugo. Odvela nas je do granice vampira.

Ja: Ja ne smem tamo. Ako osete moje prisustvo napasce nas...
~Selestija: Onda cu ja ici.
Ja: Ne mozes... Ako ti budes isla mislice da si sa vesticije teritorije. Spalice te....
~Selestija: Ali moramo tamo da odemo.
Ja: Znam.... Ufffff... ajde jednom se zivi.

Provlacile smo se kroz sumu, jedva smo pratili, onu malu svetlucavu vilu. Jeza me je prolazila od ovog mesta.... Imala sam osecaj da nas neko prati. Malo sam njusila, ali nista se nije osetilo... U grmu drveta se culo suskanje....

Ja: Selestija pazi!

Skocila sam na nju i odgurnula je, a ja sam se sagla. Strela me je omasila, malo je falilo da me pogodi u glavu. Primetila sam kako je taj neko poceo da bezi, nismo se obazirale na to. Pretvorila sam se u vukodlaka i rekla selestiji da sedne na mene, tako cemo brze stici do tog trazenog mesta.

I dalje nas je neko pratio, nije me briga ko je. Sigurna sam da je vampir, i onako sam u njihovoj teritoriji, normalno da ce da nas prate. Loza je polako krenula ka meni i Selestiji, kada je bila dovoljno blizu, zastala je.

Ja: Ovo nije bilo kakva magija! Ovo radi cuvar elementa biljaka!
~Selestija: Ali mislila sam da niko od vukodlaka ne ide u ovu teritoriju.
Ja: Verovatno ne zna, da je vukodlak, sigurna sam da samo zna da koristi tu moc.

Sve je utihnulo, a loza je bila sve blize i blize. Loza je naglo krenula ka nama preobrazila sam se u coveka, neku lozu sam spalila a neku zaledila. Zaledjenu lozu smo mogle lako da slomimo, a spaljena se pretvorila u pepeo. Selestija je stvorila stap sa dve kose, dobro se bori. Pretvorila sam se u prvu formu vukodlaka.

Zasto stalno menjam boju krzna? Pa cekaj glupaco, ti si hibridna vrsta! Naravno da menjas boju krzna svaki put kad se preobrazis u prvu formu vukodlaka.

Ja: Boze, sta se desava sa ovom lozom.
~Selestija: Ko god da je cuvar biljaka, ne odustaje dok nas ne uhvati.
Ja: Hm... Pa hajde da mu damu ono sto zeli.

Preobrazila sam se u coveka, nakon toga sam pustila da me obmota loza.

~Selestija: Anjaaa!!! Da li si normalna?
Ja: Veruj mi!

Bacila je kose i stala, ogromni talas loze je prekrio Selestiju. Loza nas je stezala, dolazila sam jedva do daha, iz loze su izniknuli mali cvetovi plave boje.

~Selestija: Sta god radila nemoj da udises njihiv miris!
Ja: Inace sta?

Njen pupoljak se otvorio, cim je htela da mi kaze nesto, pala je u nesvest.

Ja: HOCES LI POKAZATI SVOJU FACU!!! MUKA MI JE OD TVOG SKRIVANJA U GRMLJU!

Cuo se smeh iza grma. Pocela je fugura da se pojavljuje, kada sam bolje pogleda videla sam decka koji je malo stariji od mene.

Xx: Anja, Anja, Anja. Cuvar elemenata leda i vatre.

Kez mu se rasio po celoj faci.

Ja: KO SI TI? KAKO ZNAS KAKO SE JA ZOVEM?
~Jack: Ja sam Jack. A tebe znam od kad si bila stene!
Ja: Sta?
~Jack: Promenila si se!
Ja: Ma ko si ti bre? U zivitu te nisam videla!
~Jack: Hm... Tvoji roditelji, su te ostavili u sirotistu, imala si tri meseca tad. A ja tri godine, mene su odgajili vampiri. Bila si prelepa beba, dva razlicata oka, dete koje se razlikovalo od svih! Secas li se stenata sa kojim si se uvek igrala kada si imala pet godina?

Sve vreme sam cutala i gledala ga sta prica.

~Jack: SECAS LI SE?!
Ja: Ne deri se na mene! Jer ako se izvucem neces dobro proci!
~Jack: Prgava kao i uvek.

Srce mi pocinje da ubrzano kuca, disanje se ubrzalo, oci mi menaju boju. Moje plavo i zuto oko su bili tamnijih boja, nego inace. Kandze i ocnjaci su mi izrasli. Osetila sam vatru kako se siri momjim telom, spalila sam svu lozu koja me je drzala. Uzela sam moje trozubce, i krenula ka njemu. Gledao me je sa smeskom, taman kad sam mu prisla dovoljno blizu da ga probodem, njegovo telo se pretvorilo u lozu, napravio je klona od biljaka.

Ja: GDE SI!!!
~Jack: Svuda oko tebe.

Cuo se njegov glas sa svih strana, nisam bila sigurna sa koje strane da ga trazim. Sela sam u turski sed, pocela sam da se opustam. Razmisljala sam o njemu i gde bi mogao da se nalazi. Osetila sam njegovu krv, miris i otkucaje srca. Kako sam sve vreme zmurila, osetila sam da mi se priblizava. Skocila sam na njega uhvatila ga za ruku, i prebacila preko sebe, tako jako da je zavrsio na zemlji. Osetila sam da se neko pojavio iza mene, kandzama sam ga izgrebala.
Pao/la je i on/a na pod. Primetivsi ko je bio iza mene smirila sam se, to je bila neka devojka. Duge smedje kose, takodje je imala smedje oci, osetila sam njen miris, ona je Vampir.

Ja: Sta hoces!?
~Xx: Da odbranim teritoriju i Jacka!
Ja: Jako smesno.

Nasmejala sam joj se u facu.

Ja: A ko si ti?
~Tijana: Ja sam Tijana.
Ja: Ah savrsen dan da ubijem vapiricu.

Krenula sam ka njoj, ali takodje mi je bilo zao da je ubijem, teleportovala se iza mene. Jack je skocio na nju i sprecio je njen napad.....

The hybrid werewolf girlWhere stories live. Discover now