The hybrid werewolf girl

16 deo.

~"Selestija pov"~

Vidim tri devojke, jedna je veoma slicnog izgleda kao ja... dok su druge dve kao Anja.... samo odvojene licnosti. Jedna je bila od leda, a druga od vatre. Polako su mi prilaze, sa nekim jako cudnim smeskom.

Xx.1.: Sta nije uredu Selestijice?

~Xx.2.: Da li te nesto muci?

Xx.1.: Da te ne muci mozda... hmm.. ta cinjenica da sam zapravo hladna?

Xx.2.: Pakosna?

Xx.1.: Ili mozda cak i zla osoba?

Pakosno su se smejale, njihov smeh se sirio celom prostorijom.

Ja: NE!!! ANJA NIJE ZLA!!! ONA JE DOBRA i da nje nije bilo... nikada ne bih imala prijatelja.

Xx.1.: A jadnica.

Xx.2.: Nema prijatelje.

Xx.1.: Steta.

Xx.2.: Ali niciji zivot nije sjajan.

Ponovo su pocele da se smeju.

Pojavljujem se u nekom seocetu... sve je u haosu, krv je bila sa svih strana. Krovovi kuca su bili u plamenu, cak se cuo i plac dece koja su bila zarobljena, naravno sem decijeg placa culi su se vrisci ljudi koje je uhvatio plamen.

Ja: N..ne... mogu...d..da...poverujem u ovo.

Stajala sam ukopana u mestu, suze su mi lile niz obraze.

Xx.1.: Mozes li sad da poverujes ko sam?

Xx.2.: ili zelis da saznas kakav haos tek sledi.

Ustala sam ignorisaci te dve siluete.

Cula sam veoma poznat glas, cinimi se da je to Milos?...

Krenula sam ka kolibici koja je bila u polu plamenu.

Polako sam otvarala vrata od te kolibice, a prizor koji me je zatekao me naterao na mucninu.

Tu su bili Milos i Anja...
Milos je lezao nepokretno na podu, dok je Anja prozdirala njegove unutrasnje organe.

Milos: K...ko bi... reko.... da ce... ljubav mog... khm khm... zivota... sad napraviti o.. Ovoliki haoss... A.... ali... ze...lim... d..da...a... z..z..znas... da.. te.. v..volim...

U tom trenutku je smogao malo snage, i stavio je ruku na njenu glavu, te je nekako nezno pomilovao.
Podigla je glavu ka njemu, prisla je blize i onjusila ga... i dalje joj ne vidim lice.

Milos je podigao i drugu ruku, te je povukao za krvavu majcu i prislonio je svoje usne na njene, a zatim je izdahnuo.

Anja se preobrazila u prvu formu vukodlaka i dlaka joj je bila kao i u drugoj formi crno-belo-siva. Pocela je da zavija.

Pocela je naglo da se okrece ka meni, beonjace su joj bile crne a oci crvene. Preobrazila se u trecu formu u polu coveka polu vukodlaka, krv joj curela niz bradu, ocnjaci su joj bili poprilicno narasli. Nasmejala se i pocela da mi prilazi.

Pokusala sam magijom da je sprecim da napravi bilo kakvu glupost, ali nista kao da je imuna.

~Alarm~

Budim se naglo iz kosmara, sva zadihana i preznojana, pogledala sam oko sebe, nalazila sam se u svojoj sobi.

Xx: Selestija! Pozuri zakasnicemo u skolu zbog tebe!

Taj glas je dopirao iza mojih vrata, to je bio Anjin glas .

Ja: E.. evo me za koji minut.

Uzivotu nisam imala ovakvu vziju.

~Moj pov~

Nakon onog sa tajnom bibliotekom, nesto se i suvise cudno desava sa Selestiom... stalno me izbegava, jedva prica sa mnom, svaki put kad bih joj sa smeskom prisla spustila bi glavu i pobegla.
To pocinje da me iritira.

Nikolas: Zemlja zove Anju...

Trzla sam se iz misli, te pogledala u Nikolasa sa nekim smeskom.

Marko: Sta ti je u poslednje vreme, kreces se ko zombi, stalno si u svom svetu i zamisljeno gledas u jednu tacku...

Ja: Ma... muci me to sto me Selestija stalno izbegava, ne znam sta da radim.

Nikolas: A da Porazgovaras sa njom?

Ja: Kako kad stalno bezi od mene?

Napravila sam snuzdenu facu, te pogledala u svoj tanjir sa cokoladnim pahuljicama.

Osecam poljubac na obrazu.

Milos: Probacu nesto da sredim.

Zacrvenela sam se malo...

Ja: Nasta tacno ciljas... nije kao da ce te poslusati, kada joj budes rekao e Anja hoce da poprica sa tobomo.

Milos: Pa i ocekujem to, dakle plan je...

Culi su se koraci od Selestije te smo se svi utisali.

Selestija: Hej.

Izgleda mi raspolozeno mozda cak i mogu da razgovaram sa njom.

Ja: Ovaj  hej... jel bi isla danas sa mnom do skole? Msm volela bih sa mojom dragom drugaricom da prosetam.

Selestija me je samo pogledala sa namrstenom facom, klimnula je glavom.

Selestija: Da, naravno. Moramo da pricamo.

Samo sam progutala knedlu. Nekako se plasim nje, sta ako me bez razloga ponovo napadne.

Nakon dorucka svi smo se spremili za skolu, te smo se svi razdvojili Jack i Milos su krenuli bajsevima u sk, a Nikolas i Marko su otisli kolima, a ja i Selestija smo krenule peske. Demon je resio da ide mojim motorom, takodje je morao ranije da bi se upisao u skolu.

Ja: Nesto te muci...

Promrljala sam

Selestija: Th.. nazalost ti.

Pogledala sam je sa cudjenjem.

Ja: Ali zasto...? Sta sam ti uradila?

Selestija: Jos nista, tek ces.

Ja: Vise mi je pun k****, oces li mi j***o reci sta nije uredu sa tobom?

Pocela sam da besnim... oci iz zelenih i braon su se promenile u plavo i zuto, ocnjaci narasli, kandze postale vece, poraslo mi je krzno na rukama i nogama, rep mi se pojavio, a usi su iz ljudskih presle u vucije.

Selestija mi se nasmesila.

Selestija: To je problem, ti uvopste nisi onakva, kakvom se predstavljas. Ti si bezdusno bice, koje ce harati nocnim ulicama. Ubiati neduzne ljude, kao i ostala cudovista, kako to ne vidis ti si jedino cudoviste koje ce nas sve poubiati.

Dalje je imala taj osmeh, meni i dalje nista nije jasno.

Selestija: Naravno tebi i dalje nije nista jasno. Pa ovk... imam vizije svake noci, svake noci ubijas ljude, oduzimas decu drugih cudovista, obucavas ih da se bore protiv svojih roditelja. Naravno svoje prijatelje ubijas, a Milosa svaki put prozderes.

Ja: Neverujem ti! Jedini ratvoi koji treba da se odrze su sa, prvim vampirima i demonima... naravno i zarazenih sirena... kakve ja veze imam sa svim ovim?

Selestija: Jedino sto mozes da uradis, da nam kazes ko su cuvari sunca i meseca a za sve ostale cuvare, mi cemo ih pronaci. A naravno bolje da se gubis odavde nakon sto nam kazes ko su ti cuvari.

Sagnula sam glavu, suze su same lile.

Ja: A...ako tako zaista zelis, uredu. Cuvar meseca je Luna, a cuvar sunca je Kasandra.

Probrazila sam se u drugu formu, a zatim pocela sto brze da trcim niz sumu.