The hybrid werewolf girl

12 deo

Tijana: Sta to radis??? Zar ne vidis da su upale tek tako u nasu teritoriju! Mozda zele da nas ubiju!
~Jack: Smuri se! Znam zasto su ovde i treba im nasa pomoc, ali moram da razgovaram sa Anjom.

Otrgla se iz Jackovog narucja, okrenula se i krenula da uzme svoje oruzje. Jack mi je prisao, i pokazao mi glavom da je sve u redu i da mogu da mu verujem, vratila sam trozubce u kajs.

~Jack: Pre svega izvini zbog ovakvog doceka, ali zeleo sam da saznam koliko si ojacala. Dakle zeleo sam da te pitam, kako mi je brat.
Ja: Brat?
~Jack: Da. Milos.
Ja: Cek, vi ste braca?
~Jack: A da.. Nisam ti rekao da smo braca. Sorry, a i svakako nisam imao kad i kako da ti kazem... Pa recimo da su plemena biljaka i zemlje ratovali, bla bla bla, on ima obelezje zemlje.
Ja: Wow, wow. Dakle vi ste braca, on je cuvar elementa zemlje?!
~Jack: Da.
Ja: Sta je sledece. Luna i Kasandra su sestre i imaju obelezja sunca i meseca?
~Jack: To ces vec sama proveriti.

Ovo je sve zbrkano, ne znam sta se tacno desilo. Milios je takodje usvojen a da to ni ne zna ili zna, ali mi nije rekao...

Ja: Dobro, dobro. Anja disi. Udahni pa izdahni.

Prosaputala sam, a zatim pogledala u Jacka.

Ja: Jack, treba mi tvoja pomoc, i molim te, pridruzi se mom coporu.
-Tijana: A ne, nece! On ostaje kod nas!
Ja: Gledaj mala, treba nam njegova pomoc! On je jedan od cuvara i svi oni nam trebaju.
~Jack: Ok, smiri te se. Tijana, pridruzi cu joj se, ali isto tako bicu uz tebe, i bicu sa njima jedino ako budes bila sa nama. Dakle Anja.

A cini mi se da ce mo se diiiivno slagati ja i ova klinka.

Ja: Dobro. A sad ako mozes da nam pomognes, da nadjemo ono za cim tragamo ce dan.
~Jack: Da naravno.

Nakon rasprave o glupostima, Probudili smo Selestiju. Krenuli smo u nekom pravcu, na srecu pronasli smo onu malu vilu. Prolazili smo kroz gustu sumu, naisli smo na jedan stari most. Ljuljao se levo desno, a kanapi su bili stari i prekriveni lozom, drvo je prekrivala budj i mahovina, po jedana ili dve daske su falile.

~Tijana: Ja ovuda ne idem!
Ja: Zasto se ne teleportujes?
~Tijana: Previse je daleko, morala bih da budem bar osam metara udaljena od druge strane mosta.
Ja: Ukljuci mozak srce, teleportuj se iz nekoliko puta.
~Tijana: Imas prava...

Nasmesila sam se na to, onda je uradila onako kako sam rekla, za cas se stvroila na drugoj strani.

Ja: Eh... Nas troje setamo? A?

Svi smo se na to nasmejali, Jack je prvi krenuo, zatim ja, pa Selestija. Stigli smo do sredine mosta, kanapi su poceli da pucaju.

~Jack: Ne panicite! Lezite na daske i uhvatite se cvrsto za njih.

Selestija i ja smo uradile kako je rekao, a on je jos uvek stajao. Odjednom je skocio, a kanapi su se pokidali. Most je krenuo da pada, uhvatila sam Jacka za ruku, posto je krenuo da pada, ne znam odakle mi ovolika snaga u ruci jer se jedva drzim za dasku od mosta.

~Selestija: Ots adap elod, ken itelop erog...

Odjednom smo svo troje lebdeli u vazduhu.

Ja: Sto ne rece da znas cini za lebdenje?
~Selestija: Mnogo su teske za kontrolu, ne znam da li cu moci da nas prenesem do gore.

Rekla je to stiskajuci zube.

Ja: Ne sumnjam ja u tebe! Mozes ti to.

Magla koja se nalazila u podnozju izmedju dve litice je postala jos gusca. Videla sam neku senku koja je projurila, culo se tiho siktanje.

Ja: Da li ste culi to?
~Jack/Selestija: Ne?
Ja: Selestija iza tebe!

Cim se okrenul videla je zmiju, to je bila najveca kobra koju sam ikad videla....

Selestija je nesto rekla, nisam bas dobro cula. Ali sta god da je rekla, zmija je izgledala hipnotisano.

~Selestija: A sad nas podigni gore.

Kobra ju je poslusala i uradila kako joj je rekla, Selestija je ponistila cini za lebdenje, a zatim sela na kobru.

Ja: Kako si to izvela?
~Selestija: Pa vestica sam.
Ja: Ostale vestice ni puza ne mogu da hipnotisu a ti si ovu zmijurinu hipnotisala.
~Selestija: One nisu odrasle same u ukletoj sumi vrisaka, a ja jesam, a zatim sam se preselila u onu sumu, ne ukrotivih biljaka.

Da ta suma je jeziva, tamo sam se po prvi put preobrazila u prvu formu vukodlaka. Hm... Tada sam imala crnu kosu sa belim premenom a kasnije belu kosu sa crnim pramenom. Cudno....

Kada je glava kobre izasla na povrsinu, Tijana se uplasila.

Ja: Wow, disi. Nece ti nista, za sad.

Nasmejala san se zlobno.

Tijana: Kako to mislis nece za sad?

Nista joj nisam rekla samo sam prosla pored nje.

(....)

Stigli smo do neke pecine, imala je oblik lobanje. Iz ociju lobanje su izleteli slepi misevi, nisu nas napali vec su bili oko Tijane.

~Tijana: Sta se desava?
Ja: Pa zar vi vampiri nemate neke specijalne moci, ili tako nesto?
~Tijana: Da ali, mi imamo po jednu vrstu moci. Ja imam teleportaciju.
Ja: Cudno...

Usli smo u pecinu, bila je mracna, jedva se video prst pred okom. Prisla sam zidu,opipala sam ga. Nesto me je ubolo.

Ja: Aaaaaa.

Svi su se okrenuli. Osecam kako me svi gledaju, ne znam kako. Upalila sam vatru u desnoj ruci, mogli smo videti ispred sebe, ali najvise me je brinulo ono sto me je ubolo. Okrenula sam se ka zidu gde me je nesto ubolo. Tu su se nalazile skorpije, vidim nece nam biti dosadno.

Selestija: Anja, tvoja ruka....

Pogledala sam moju ruku, bila je plava, iskocile su joj vene, nisam mogla da je pomerim. Kada je Selestija pokusala da mi pridje, odskocila sam par koraka u nazad.

Ja: Dobro sam. Hajmo dalje.

Svuda su bile skorpije, morala sam da ih spaljujem, ali svaki put kad bih to uradila, Tijanu bih nekako povredila. Pa sam vecinu vremena pokusavala da ih zaledjujem, ali nisam bas mogla da jednom rukom drzim upaljenu vatru i da zeldjujem ta mala cudovista. Kada sam poslednji put pokusala da ih zaledim, istovremeno da kontrolisem vatru, dobila sam ledeni plamen. Vatra je bila plave boje.

~Jack: Kako si to izvela?
Ja: Ne znam., ali sam shvatila da smo ja i Tijana dobile po novu moc... Tijana moze da kontrolise zivotinje, ja imam sad i ledeni plamen. Ne znam sta cete vi dobiti....
~Jack: Da upravu si vas dve ste dobile po nesto novo....
-Selestija: To je prosto nemoguce. Nijedno nadprirodno bice nije moglo imati vise od jedne moci. Sem tebe Anja ti si hibrid.
Ja: Da. Ali vidis dobila sam trecu moc. Mozda dobijem jos nesto, odkud ti znas? Mozda smo mi jedini koji mogu dobiti nesto novo od moci.
~Jack: Da mozda je upravu Anja.

Primetila sam Tijanu kako prica sa skorpijama, ustala je i okrenula se ka nama.

Tijana: Ljudi ove skorpije ce nas odvesti do zamka u podnozju, tu se nalazi mocna knjiga, koju moze koristiti jedina mocna vestica. Ne znaju ko je ona, taj zamak ima puno prepreka. I Anja rekle su ti skorpije da im je zao sto su te ubole i da ako ne dozvolis jednoj od njih ponovo da te ubode umreces.

Osetila sam vene kako mi iskacu bile su ljubicaste, a oci su mi pobelele, zenice su se toliko skupile da su se jedva i videle. Ocnjaci su mi veci, preobrazila sam se u prvu formu vukidlaka, ali krzno sa mene je opadalo, tresla sam se. Poricala sam da mi je lose, vratila sam se u coveka, ali sam i dalje imala ocnjake i kandze. Sabrala sam se. Sela sam na zemlju udahnula dupoko a zatim izdahnula, zamislila sam kako mi se ruka zaceljuje i vene povlace. Otvorila sam oci, ruka mi je bila normalna, ali sam imala beleg. Imala sam vatru i led kako se sudaraju i u sredini sapu.

~Tijana: Kako si to izvela?
Ja: Prosto sam zamisljala, da mogu da zacelim ruku. I eto sad je normalna samo sto imam beleg.....