The hybrid werewolf girl

13 deo

Bila sam mala ne mocna devojcica koja je uvek bila sama, odvajala se od svih, nikada, ali nikada nije zelela da bude sama. Gledala sam da imam drugove, ali uvek su me izbegavali, sve do dana kada su dosle Kasandra i Luna... prihvatile su me onakvu kakva jesam. Kao male Luna je imala skroz crnu dugu kosu sa pokojim belkastim pramickom koji bi nas podsecao na nocno nebo i zvede. Dok je Selestija imala crvenu kosu sa zutim pramenovima, koji su nas podsecali na sunce. A ja, ja sam bila obicna skoro pa se ni po cemu nisam razlikovala, sem po boji ociju jedno braon a drugo zeleno....

•Anya!!!•

Okrenula sam se ka Salestiji.

Ja: Molim?

~Selestija: Pazi tu se nalazi kerber umalo da mu nisi stala na rep.

Spustila sam pogled ka mojim nogama izmedju nogu mi je stajao rep... izgledao je kao zmajev rep a ne pseci.

Ta stvar je bila visoka 20m dovoljno da me pljune i da crknem, polako smo prolazili pored njega da ga ne bi smo probudili... taman kada smo ga zaobisli imali smo jos samo da sidjemo niz strme stepenice, koje uvopste nisu kratke. Ima da se dosta pesaci do tamo, a ako napravimo mali pogresan korak kerber ce se probuditi... s obzirom na to koliko sam samo smotana postoji mogucnost da cemo ga probuditi.

Taman kada sam zakoracila, osetila sam tesko disanje iznad moje glave.

Ja: Jack?

~Jack: D....da...a....?

Rekao je to drhtavim glasom.

Ja: Da li sam nesto pogresno uradila pa se ta stvar probudila.

~Jack: Nisi ti nista uradila nego Tijana.

Taman kada sam se okrenula ka Kerberu visokom 20m nesto me je odgurnulo, a kerber me umalo nije smrskao, svojom ogromnom sapom.

Ja: Izgleda da me samo ti spasavas.

Pogledala sam Selestiju i blago se nasmejala.

~Selestja: Bojim se da nije vreme za olaksanje, moramo da bezimo ne mozemo se boriti protiv ovoga.

Ja: Gde je Tijana!?

Pogledala sam ka kerberovoj sapi gleda me i smeje se, ah ta mala.... Uff, zazalila sam sto sam je povela.

Od tolikog besa sam se pretvorila u prvu formu vukodlaka, zaletela sam se ka Tijani, ali me je rep od Kerbera sustigao.

Preobrazila sam se u drugu formu a zatim pocela da trcim niz stepenice koje vode do zamka.
Odmah su za mnom krenuli Selestija i Jack.
Trcali smo niz stepenice ali nije izgledalo kao da silazimo izgledalo je kao da trcimo u mestu.

Ja: Selestija teleportuj nas do ulaza!!!

Ni trepnuvsi, bili smo ispred vrata.

Ja: da li su svi dobro???

~Jack: Da... ali sta je sa Tijanom.

Ja: Bice ok, samo se predala testu iskusenja, a cnimi se da jos uvek nije kraj tome.

Na trenutak je nastala totalna tisina...
Primetila sam da kerber silazi niz stepenice, pa sam brze bolje pokusala da otvorim ona dzinovska vrata.

Ja: Nece da se otvore!!! Ako ono cudo sidje dole nagrabusili smo svi.

~Selestija: Jack iskoristi svoje loze da obavijes vrata i da ih otvoris...

Jack: Uredu.

Uradio je ono sto mu je rekla i u zadnjem trenutku je uspeo da otvori vrata, uleteli smo svo troje, kada smo usli Jack je zatvorio i zablokirao vrata.