Stanje očaja ( Završena) ♥

5. Mr.Gad

Ulice su bile mračne.
Hodala sam bosa po asfaltu.
Nisam imala pojma gdje idem. Šta da radim? Koga da zovem?
Na pamet mi je pala samo moja prijateljica Azra, ali ona sad sigurno spava. Njena sestra mi je našla posao ovdje, ali kad bih imala broj njene sestre. Kako sam mogla da izbrišem?!

Izmorena i preplašena sjela sam na klupu pored.

Uzimam telefon, biram Azrin broj i molim boga da se javi. Kad je gotov sasvim izvonilo, čujem Usnulo
- Halo?
Vidiš koja su doba? Šta se desilo?

- Slušaj, treba mi hitno broj tvoje sestre Mele.
- Šta se dešava? Jesi dobro?
Čula sam uzmiren glas Azre.
- Sve je u redu, pričat ću ti, ne mogu sad.
Pošalji mi broj, nemam ga.
- U redu, šaljem ti porukom.
Čujemo se čim budeš mogla.
- Važi, ljubim te.

Spustila sam slušalicu i čekala poruku. Mobitel je zavibrirao i nisam čekala ni sekunde. Odmah sam nazvala Melu.

- Halo, Mela Sara je.
Izvini što te budim, znam da je kasno, ali sam se izgubila trebam pomoć.

- Ma čemu izvinjavanje, Saro draga
Brzo mi reci šta vidiš okolo.
Vidi ima li naziv ulice ili nešto.

- Potpuni je mrak, ništa ne vidim.

- Zaboga gdje si to došla da ne vidiš ništa.
Slušaj uključi lokaciju i pošalji mi porukom. Odmah.
- Mhm.
Samo sam to uspjela reći i prekinula je. Brzo sam učinila što mi je rekla i uspjela sam. Kaže stiže za 10 minuta.

Vidim neko auto kako mi se približava. Već osjećam nervozu i strah. Molim te Bože da ne bude neka napast, molim te.
Čvrsto sam stisnula mobitel uz sebe, drhtajući.
Tiho sam ponavljala molitvu, samo da ne bude nešto loše.
Auto je usporavao pored mene. Tek sam onda primijetila ko je.
Gad jedan. Ustala sam i krenula, prije nego je izašao iz auta.
Čula sam kako otvara i zatvara vrata, a već sam mu bila par metara izmakla.
- Gdje misliš doći tako idući gdje ti na um padne?
- Bar daleko od tebe gade pokvareni.
- Možeš samo naći gori problem od mene. Noću hodaju pijanice i beskućnici, ne znaš šta ti se može desiti.

- Meni se gore zlo od tebe ne možete desiti.

- Od kad smo na ti?
- Od momenta kad sam shvatila da ne zaslužuješ moje poštovanje!
Samo se nasmijao.

- Meni ne smeta.
Gad. Još uvijek aludira na gluposti.
- Nemoj shvatiti pogrešno, mislio sam jer nisam toliko niti stariji, a ni poseban.

Ko to kaže? Mr. ja sam savršen?!

- Je li tebi nešto palo na glavu?
- Ne, zašto to misliš?
Grozim se njegovog podsmijeha u glasu.
- Pusti me na miru.

Krenula sam opet istim putem. Ne znam zašto idem, jer sam rekla Meli da dodje ovdje. Ako odem, neće me naći.
Ali moram otići od njega. Noge me slušaju i nastavljaju dalje.

- Sara stani.
Nisam se okrenula.
Čula sam ubrzane korake iza mene. Odjednom sam osjetila čvrst stisak na ruci, zmarci su mi prošli tijelom.
Koja sam ja budala.
Pokušala sam istrgnuti ruku, ali držao je čvrsto.

- Pusti, boli me.
- Neću, dok ne kreneš sa mnom.
- Ne idem ja sa tobom nigdje. Sa čovjekom koji misli da sam fufica, ne idem nigdje.

- Ne moraš me više pogledati, ali molim te sad pusti da te odvezem.

Bojim se da mu je glas pukao. Ili mi se učinilo ili je bio na ivici da preklinje. Zbunjuje me.

Pogledala sam ga u oči.
U tim predivnim plavim očima vidjela sam strah. Kosa mu je, vjerovatno od blagog vjetra i brzog hoda, bila razbarušena. Puna donja usnica se dosta isticala u odnosu na manju gornju. Brada mu je dala još više seksipila. Jedan dio košulje mu se ispasao. Šta mu je?! Što se ovoliko uznemirio?