Hiding Sin|✔

03: Novi glasovi

Sadašnjost

"Nemoj da napraviš ništa glupo u redu? Maks je još uvek pod uticajem siguran sam u to. Ne želim ga u tvojoj blizini dok se malo ne smiri", rekao je Sin na izlasku iz Holandinog stana. Nakon scene u hotelu Mekininovih, trenutak nakon što je Maks izleteo odatle - Sin i Holden su izašli, samo razdvojeno.

Uz radoznale poglede i sevanje bliceva fotoaparata, odveo je svoju ženu - Kasandru njihovoj kući. Trenutak kasnije je Holand otišla svom stanu, gde je Sin rekao da će da dođe samo da Kasandru odbaci do kuće i uz izgovor oko posla se izvuče.

Kada se pojavio na njenim vratima pola sata kasnije, kravata mu nije više bila oko vrata i par prvih dugmeta na beloj košulji su mu bila otkopčana.

Štikle koje je pri ulasku skinula bile su neuredno razbacane u hodniku. Torbica i kaput bačeni u stranu. Kravata koja mu je bila u ruci koju je pretpostavljala da je pre toga skinuo, sada je bila na njenoj bravi u stanu koju je mahinalno prebacila kako bih ga zagrlila. Zatvorila je nogom vrata i trenutak kasnije su produžili ka dnevnoj sobi iz koje se čula njena omiljena pesma, njihova pesma - Lep dan za umiranje.

Satima kasnije, nakon lepo provedene noći proveli su u zagrljaju, na njenom krevetu pored koga su bile dve sada prazne čaše od vina i polu ispijena flaša.

Holandine noge uplele su se u njegove i nesnosno su zaspali tako. Ujutru, njegova glava koju je u toku sna prebacio preko nje, sada se nalazila na njenoj zadnjici dok sam je ležala na stomaku čiji pokrivač joj je otkrivao leđa. Pola sata kasnije čula ga je kako se tušira. Za to vreme je pripremila kafu koju je zatim brzinski popio. Petnestak minuta nakon toga, bio je na vratima.

"Neću da napravim ništa. Ne brini, ljubavniče", odgovorila mu je ironično ali sa osmehom na njegovu brigu, pogledavši ga direktno u oči na to što ju je upozorio da ne učini ništa glupo. Zatim joj je namignuo frajerski i poljubio je slasno a zatim nestao niz hodnik.

Naslonivši se na vrata sa uzdahom, mahinalno je opipala kravatu koju je sinoć zavezala. Zatim su joj misli mahinalno odlutale ka Maksu. Znala je da mora da popriča sa njim koliko god odgađala. Zato je mislila da je bolje da se odlučno pojavi pred njim nego da on dođe na njena vrata.

I uprkos Sinovom upozorenju, sat vremena kasnije, tačnije oko dvanaest ujutru, ostavivši stan neurednim i u brzini, pojavila se pred Maksovom kućom.

Upravo je stajala pred vratima njegove kuće, kroz čiju je ogradu prošla sa osmehom portira - za koga je predpostavila da ne zna ništa jer verovatno Maks nije napomenuo ništa u vezi nje. Pozvonila je dva puta nakon čega joj je vrata otvorila njegova služavka.

"Dobar dan gospođice Holand, izvolite", propustila ju je unutra, a nakon što je zakoračila prešla je na stvar.

"Da li je tu Maks?"

"Gospodin se još uvek nije vratio, gospođice ali javio je da vas...", zatim je poželela neku poruku od njega da joj prenese ali joj nije dopustila da završi.

"Čekaću ga u njegovoj radnoj sobi. Pošaljite ga kod mene kada dođe", i samo tako, produžila je ka dnevnoj ali sekundu kasnije, predpostavljajući da je služavka na istom mestu - okrenula se.

"I donesi mi jednu kafu bez šećera", nakon što je klimnula, Holand je uz istovremeno kuckanje njenih cipela po podu nastavila ka dnevnoj sobi a zatim produžila ka radnoj kancelariji u kojoj je Maks provodio najviše vremena.

Spustivši torbicu na radni sto, smestila se u kancelarijsku stolicu na kojoj on sedi tako često i osmotrila prostoriju. Među hrpom papira, pažnju joj je privukao CD koji je presijavao na suncu. Izvukla ga je i pustila. Lična Maksova služavka je donela kafu i spustila je na sto, a zatim uz Holandino dopuštenje izašla iz sobe.