Hiding Sin|✔

Epilog

Pesma za ovo poglavlje: Beyonce - Halo

Godinu dana kasnije; Grčka, ostrvo Krit

Bela svilena zavesa se zaljuljala na vetru i otkrila unutrašnjost prostorije.

Dašak vazduha ispunjen peskom, mirisom mora i slanom vodom ponovo je nanešen unutar prostorije u kojoj se nalazila Holand. Sedela je za drvenim stolom, vidno fokusirana na ono što se nalazilo ispred nje.

U rukama joj je bila nezavršena poslednja narukvica u njenoj novoj kolekciji koju je pripremala. Kroz nekoliko minuta, nanizala je nitne duž narukvice i završila je. Zadovoljno je ubacila u ručno napravljenu kutiju, sa ostalim narukvicama, ogrlicama i minđušama.

Kao i sve ostalo u njenoj kući, i njen nakit je bio ručno napravljen. Nakit je slan za Njujork, Los Anđeles, Las Vegas pa čak i širom zemlje, u prodavnice nakita. To je zapravo nastalo kao hobi; pravljenje nakita.

Pitate se kako?

Jedne večeri : jedne od prvih, kada je došla na ovo ostrvo i pronašla savršenu kuću kakvu je i zamišljala za sebe - kuću koja se nalazila na vodi i sa balkonom sa koga si mogao da uskočiš u more - jedne večeri je ležala na plaži na ležaljci. Slušajući šum nemirnih talasa, osećajući miris peska i slanog mora kao i muzike uživo, koja se negde u daljini čula, kopala je po pesku i slučajno našla školjku. Počela je da je niže na trsku koju je našla pored i napravila je sebi venac oko glave.

U prolazu dok je izlazila sa plaže, sa strane je stajao fotograf koji joj je ponudio da je naslika. Pristala je.

Tu sliku je stavila na svoj zid u kući, a kasnije dok je gledala u nju, shvatila je da može da se bavi hobijem i prodaje lokalnom stanovništvu narukvice od školjki i morskih kamenčića. I tako, od običnog hobija, nastao je veliki posao.

Skoro svo stanovništvo na ostrvu je znalo kod koga da kupi savršeni poklon - ručno pravljen nakit.

Doduše, Holand je još uvek prikrivala svoj identitet pa je za izvoz narukvica koristila anonimnost. Nije želela da niko sazna ko je ona zapravo.

Pre nego što je otišla, skratila je kosu na paž. Sada je su joj pramenovi bili umrljani ljubičastom kanom kojom je tršavu ofarbala kosu kod uličnog trgovca i oko glave joj je bila marama koja joj je sa čela pokupila kosu. Na rukama je imala mnoštvo narukvica, a na sebi je nosila šorc i majicu na bretele. Na nogama je imala sandale sa povezom. Sve na njoj je odavalo utisak lokalne grkinje. Pazite, čak je i naučila jezik!

Ten joj je od sunca potamneo i pojavile su se sitne pegice po obrazima. Ličila je na pravu devojku koja je izgledala kao da celog života živi na ovom ostrvu. Tako je i želela - da se uklopi.

"Nikose! Kutije su spremne!", doviknula je svom najboljem prijatelju grku, Nikosu. On je bio zapravo čovek koji je slao narulvice po porudžbini u ostale gradove.

"Nikose!", doviknula je ona još jednom, kada ga nije čula.

"Evo, evo idem!", dobacio je on negde od spolja, a glas mu je delovao kao da je u žurbi. Grčki naglasak se dao primetiti u njegovom glasu. Tako brzo je uleteo i u kuću.

"Evo me! Idem!", dodao je pri ulasku i već je znao šta treba da radi. Podizao je kutije i iznosio ih pa ubacivao u beli karavan kombi koji je bio parkiran ispred njene kuće.