❝Da li prava ljubav može da izdrži sve?❞
Kada se pomešaju posao i strast i potpiše pakt sa đavolom, samo je pitanje trenutka kada ce buknuti rat porodica.
Biće prekasno za kajanje kada se probude nove žudnje, a ljubomora jača od bratske ljubavi bić...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dani i nedelje su se samo nizali. Holand je nestrpljivo čekala Sinov poziv.
Obavestio ju je da pokušava da uđe u trag Maksovim ilegalnim poslovima kako bi omogućio Holand da se uz ucenu razvede od njega. Holand se za to držala kao davljenik za slamčicu. Malo ko je znao da Maks svoje poslove radi veoma dobro, da bi trebalo dugo vremena da se neko kao što je on, otkrije.
Iako je Holand znala da ono što će Sin uraditi za nju nije ni malo lako, nadala se da ću u tome uspeti. Uprkos tome, nije gubila nadu da će povratiti izgubljeno srce čoveka kojeg voli.
Sin je nakon tog obaveštenja u vidu kratke poruke nije zvao niti slao iste. To ju je nateralo da pomisli da se možda nešto dogodilo, a onda ju je razum savladao i shvatila da je da je to samo Sin i da mu treba dati vremena.
Za to vreme je morala da se pobrine da Maks misli kako je sve u redu i da imaju dobre bračne odnose. Iako se seks nije uračunavao u to i Holand na to nije ni pomišljala, zahvaljivala je Bogu što je Maks stalno na poslu i kada dođe kasno, ona spava. Ili se bar pravi da spava.
Nesanice je stalno obuzimaju, od poslednje večeri kada se videla sa Sinom. Tako je želela da mu pošalje poruku da se vide, ali onda bi to značilo da ga požuruje i da vrši pritisak na njega. Nije želela da se tako oseća pa je odlučila sebe da uposli nečim.
Išla je na seanse, primala pacijente i razgovarala sa njima. Čak i tokom svog radnog vremena, sati su joj prolazili duže nego ikada.
A onda, jedne večeri, kada je ostala duže na poslu i svoju drugaricu čak ispratila iz smene - ostala je kako bi prepakovala fajlove pacijenata. U posebne kasete je stavljala diktafone sa obeleženim snimcima pacijenata, sa zapisanim imenima na istim.
Čulo se zvono na ulaznim vratima. Ustala je sa stolice, ubacujući kutije sa fajlovima i kasetama u police. Zvono se opet ponovilo.
"Stižem, stižem!", dobacila je, otvarajući vrata kancelarije. Zatim je produžila hodnikom do ulaznih vrata kuće u kojoj je imala seanse. Bila je to lepo uređena kuća u poslovnom stilu, sa Holandinim prezimenom na vrhu. Na ulazu je pisalo njeno ime i prezime, a ispod je bilo njeno zanimanje - Psiholog.
Zvono se opet ponovilo, zbog čega je isfrustrirano požurila ka vratima - pružajući korak zbog čega su njene salonke odzvanjale u polupraznom hodniku. Uhvatila je kvaku, otvarajući vrata.
"Holand...", započeo je Sin, naslanjajući se rukom na dovratak. Osetila je miris alkohola pomešan sa reskim mirisom cigareta, zbog čega je nabrala nos. Sin je u sledećem trenutku blago posrnuo ka njoj, a ona ga je zaustavila, stavljajući mu ruku na grudi.
Nije se sećala kada ga je zadnji put videla ovako pijanog. Zapravo, kada malo bolje razmisli - nikada ga i nije videla takvog.
"O Bože pa ti si pijan!", rekla je potpuno očigledno, pomišljajući zbog čega je to uradio. Primetila je rasečenu usnu, podliv ispod njegovog oka i raskrvavljen nos.
