Hiding Sin|✔

20. Konačna istina

Ništa ti ne znači što odeš ako u sebi nosiš to od čega odlaziš.
-zejnova

___________________________________________

Šest meseci kasnije

Mrežasta vrata ispovedaonice su se otvorila.

Holand je olakšala svoje grehe pokajanja. Osetila je kao da joj je džak od sto kila cementa skliznuo sa grudi. Njene plave oči bljesnule su na svetlu koje je dopiralo kroz glavna vrata crkve.

Olakšati se bogu, crkvi i jedinom svedoku koji ne sme ništa da kaže o razgovoru koji su upravo vodili je za Holand bilo toliko olakšavajuće. Danas, posle više od tri godine, prvi put je osetila slobodu.

Osetila se kao ptica slomljenih krila koja je je odjednom poletela. Kao siroče koje je konačno pronašlo dom. Kao zatvorenik koji je upravo izašao na slobodu. Nevidljivi okovi i lanci oko njenih nogu, ruku i usta konačno su nestali. I za to je zaslužan Sin.

Sin i Holand se nisu slagali mnogo. Zapravo, svađali su se sve vreme. Izazivali su jedno drugo svakog dana, ali uprkos svim njihovim razlikama, imali su jednu zajedničku osobinu - bili su ludi jedno za drugim.

Idealna osoba nije ona sa kojom možete, već ona bez koje ne možete biti srećni.

Holand je to vrlo dobro znala.

Dok su druge svojim telom pokušavale da Sina zadrže do sebe, Holand je samo jednim osmehom umela da mu preokrene svet.

Ona je protiv svega mogla, ali protiv želje za njim... tu je bila bespomoćna. Ne, nisu se posvađali. Samo su zaćutali i udaljili se na pristojnu distancu. Distancu koja je dovoljno daleka da žive svoje živote, a opet dovoljno blizu da sve krene ispočetka.

Oni nisu bili ni drugovi, ni par, ni stranci. Bili su nešto nedefinisano. Nešto skriveno, poznato samo njima. A nešto jesu. Niko to ne bi trebao da zna.

Pitate se šta se dogodilo?

Maks Mekinin je uhapšen i već šest meseci je u zatvoru. Konačna istina je izašla na videlo. Maks Mekinin, milioner, poslodavac - ubica i manijak. Tako su pisali tabloidi. Novine su bile preplavljene skandalom. Mekininovi roditelji su skrhani i nisu i dalje davali ni jednu izjavu.

Holand je poslala zahtev za razvod Maksu u zatvoru i advokat ga je naterao da potpiše. Na prvom ročištu je bila slobodna.

Holand i Sin su proslavili pobedu u njegovom stanu. Sin je doneo flašu njenog omiljenog šampanjca i uz par sati zabave, jela i dobrog seksa - zaspali su u njegovoj spavaćoj sobi, po prvi put mogavši da zapravo slobodno uživaju jedno u drugom. Trebalo je da sutradan isplaniraju kako da saopšte porodicama da nastavljaju zajedno.

Problem je bio što je Holand nestala.

Iskrala se iz sobe, posle bučnog seksa(tri runde zapravo) i gola, pretražila svoje gaćice, brus bez bretela i haljinu  pa sve to navukla na sebe. Brus je našla na lampi koja se malo nakrivila prilikom njihovog naletanja na zid, brus i haljinu nadomak kauča. Cipele sa štiklom su joj bile nemarno zakačene za bravu.

Dohvatila ih je i ne zakopčavajući haljinu na leđima, osvrnula se. Sin nije ustao - spavao je i dalje. Laknulo joj je, te je dohvatila torbicu sa komode i tiho otvorila vrata. Onda izašla i zatvorila ih za sobom.

Dok je rasčupana u četiri ujutru izlazila iz zgrade, bosa, sa štiklama u rukama u razmazanim karminom, pomislila je da je bar mogla da mu ostavi poruku. Da je ne traži. Da je otišla. Daleko. Predaleko. Od njega. Od svih.

A onda joj je palo na pamet da bi poruka bila zaista jadna. Zato je odlučila da nestane kao da je nikada nije ni bilo.

Nestala je iz stana, iz grada i iz Sinovog života ali kao što se kaže - svako se jednom vrati kući.

Zar ne?