Hiding Sin|✔

09: Kod tišine

Sadašnjost

Holand je poslala Sinu poruku da želi da se vide.

Sada je šest popodne, a ona je celo prepodne provela razmišljajući šta da mu kaže. I još nije smislila.

Hej, udala sam se za tvog polu brata samo da bi tebe izvukla iz zatvora. Ali ne brini se, brak je samo na papiru. Ako je to za neku utehu.

Kada se to tako kaže, naravno da sve deluje nenormalno. Možda je delom znala da mu poslala poruku samo da bi ga videla. Dođavola, naravno da jeste.

Nedostajao joj je njegov pogled koji bi joj poručivao da još uvek ima nade za njih dvoje - dok sada njegove plave oči poručuju da su zauvek završili jedno s drugim. Nedostajao joj je njegov miris, njegov dodir i njegov glas. Toliko ga se uželela, da je želela istog trenutka da mu utrči u zagrljaj kada se njegov auto zaustavio pored nje i kada je on izašao.

Bio je u odelu kao i uvek, sa uredno nameštenom frizurom začešljanom unazad. Tako je silno želela da prođe kroz tu kosu...

"Zvala si me", rekao je hladno, pružajući korak ka njoj ali ostajući na kratkoj udaljenosti sa rukama u džepovima pantalona.

"Želela sam da te vidim", priznala je, pogledajući u njega. On je i dalje izbegavao njen pogled.

"Ko kaže da ja tebe želim da vidim?", odgovorio je pomalo grubo, bacajući pogled pun prezrenosti ka njoj. Ona je izdahnula.

"S obzirom da si ovde, rekla bi da želiš isto koliko i ja", tvrdila je, a baš u tom trenutku on se tvrdoglavo okrenuo i nastavio ka svom autu kako bi otišao.

Holand je potrčala, pokušavajući da ga sustigne. Taman kada je on rukom uhvatio bravu auta, ona ga je zgrabila za drugu ruku - zbog čega se on okrenuo ka njoj.

Zatim je grubo izvukao ruku iz njenog stiska. U očima mu se video pogled kolebanja. Otići ili ostati? Okrenuti se ili saslušati?

"Žao mi je, Sine! Prokletstvo, mnogo mi je žao!", nastavila je očajnički, dok ju je on i dalje nekim čudom slušao. Možda je želeo da čuje šta to ona ima da kaže, da bi konačno mogao da nastavi dalje.

"I znam da to neće da ispravi ništa... ali želim te i znam da ti želiš mene. Nije mi žao što sam se udala za Maksa, ako je to značilo da ću spasiti tebe", rekla je, a on ju je zatim prekinuo, ujedno zanemarivši njen izliv emocija.

"E pa možda nisi trebala da me spaseš!", rekao je raširivši ruke i spuštajući ih pored sebe naglo.

"Reci mi iskreno", započela je, "Da li bi ti isto uradio za mene, da sam ja bila na tvom mestu, i da tebe neko ucenjuje da učiniš nešto što ne želiš?", dodala je čvrsto, "Ne moraš da mi odgovoriš, jer znam da bi."

Zastala je kratka tišina nakon što je Holand nastavila.

"To što sam ovde, sa tobom a ne sa Maksom mnogo govori. Želim da mi pomogneš da se izvučem iz ovog braka", priznala je zapravo celu stvar zbog koje ga je pozvala, osim da ga vidi.

"Pa da, sada kada ti treba pomoć - ovde je Sin! Kada ti treba zagrljaj - ovde je Sin! Kada ti treba uteha - ovde je Sin! Mislim da je konačno vreme da ti tu podršku pruži tvoj sadašnji muž", rekao je i čvrsto se okrenuo od nje, otvarajući vrata i ulazeći u auto. Holand je zalepila prst za njegov prozor, govoreći mu.

"Nemoj to da radiš. Stani, molim te. Želim da popričamo", nastavila je kada je on upalio auto, "Sine!", udarila je šakom o prozor, kada je njega bes preuzeo. Zato se isparkirao i u rikverc nastavio, izlazeći iz zabačenog puta u kome su bili blizu šume.

Kada je Sin izašao skroz sa puta, Holand je već bila na putu ka svom crvenom autu marke Mini Moris. Nagazeći na papučicu, dala je gas i pojurila za Sinom.

Nije imala nameru da ga ostavi na miru dok ne popričaju kako treba.

Ubrzo su se našli na autoputu. Holand je jurila za njim, uočavajući njegov sivi džip stotinak metara ispred nje. Ubrzala je još više, sada preticajući automobile ispred nje. Nekoliko sekundi kasnije, Sin ju je primetio u svom retrovizoru kako mahnito juri ka njemu.

Još uvek nije mu bila blizu. Pojačala je brzinu na sto. Znala je da ovako nema šanske da ga zaustavi. Možda će moći jedino da ga sustigne, ali to je to - znala je da neće moći na ovaj način da ga natera da zaustavi auto.

Zato je uradila ono čega se plašila ali joj je hrabrost proradila u tom trenutku.

Ispred nje je bio veliki kamion sa robom. Pritisla je papučicu gasa i time ubrzala, nadajući se da ovo Sin vidi. Zatim se u jednoj sekundi našla u ravni sa kamionom.

Još malo... pomislila je. Zatim je ponovo dala gas, naglo skretajući i zaustavivši se tačno ispred kamiona. Još nije shvatila da je Sin sve to video i počeo da usporava - posmatrajući šta se događa.

"Vidi budalu šta radi!", povikao je u svojim kolima, dok je posmatrao njen crveni auto kako je za malo izbegao udes. Kamion se zaustavio tik ispred njenog auta, time izbegavši udes.

Holand je duboko disala u svom autu. Nije mogla da veruje da je ovo zapravo učinila. Vozač kamiona je izašao, dobacivajući joj nešto. Kolona automobila iza njih se skupila i ostali vozači su besno svirali.

Zatim je primetila da se Sinov auto okreće par stotina metara ispred nje. Odahnula je i zanemarujući psovke vozača, pomerila se u stranu, propuštajući vozače. Zatim je izašla iz auta, baš kada se Sin zaustavio ispred nje.

"Ko li je tebi dao dozvolu, pitam se?! Pokušavaš li da se ubiješ?", vikao je na nju, izlazeći iz auta.

"Stao si, to je bitno", rekla je, približavajući mu se.

"Pa naravno! Sin je toliko zabrinut da će da stane kada god Holand poželi. Doći će kada god ona to voli. Zašto da ne? Kada je Sin lud za Holand i uradiće sve što ona kaže!", rukama je objašnjavao a ona ga je zgrabila za ruke, kada je on pokušao da se uzvuče iz njenog stiska. Nije mu dozvolila.

"Naravno", rekla je, misleći na odgovore na sve što je on upravo nabrojao, "Zato što je Holand isto toliko luda za Sinom", govorila je o sebi u trećem licu, baš kao što je i on. Primetila je da se na trenutak ublažio njegov pogled.

"Ti si za venčanim stolom, kada si rekla da onom čoveku, odavno odustala od nas", rekao je sada smireno, i dalje držeći ruke u njenima.

"Nikada.", nastavila je ubedljivo, "A znam da ni ti nisi odustao od nas. Mi smo se pod kodom tišine nalazili, ali ne više.", nije je prekidao, "Ja znam da čovek koji se zaljubio u mene i dalje se nalazi ovde", dodirnula mu je levu stranu grudi, misleći na srce.

"I ja neću odustati od tog čoveka, razumeš li me?", govorila je čvrsto, "Beži od mene, skivaj se, guraj me u stranu ali ja nikada neću prestati da podsećam tog čoveka da on mene voli isto koliko i ja njega", sa nadom je govorila dok je Sin i dalje ćutao, pomno je slušajući.

"Ja ću sada sesti u ovaj auto i otići ću, ali želim da znaš da te volim i da nikada neću odustati od tebe. Od nas. Ti i ja smo jedno i ne nameravam da te pustim.", završila je, "Pogrešila sam, ali mi dopusti da se iskupim", Sin za to vreme se osećao kao u stara vremena, kada su se Holand i on skrivali od sveta. Sada nije imalo potrebe za to.

"Ako je i dalje čovek koga volim tu.", pokazala je na njegovo srce, "Neće dozvoliti da odustane od nas - ma koliko bolelo", zatim je pustila njegove ruke, kretajući se ka autu dok je Sin i dalje stajao na istom mestu.

"I ne zaboravi", rekla je, okretajući se kada je otvorila vrata svog auta, "Volim te više nego ikog. Može me to čini grešnicom, ali dođavola - neka sam."

Zatim je ušla u auto i odvezla se odavde, ostavljajući Sina sa njenim rečima i jednom novom nadom.