Hiding Sin|✔

10: Alibi

"Šta fali ovoj kući?"

"Ovo je bila moja kuća, u kojoj sam živeo sam. Želim neku koja će biti samo naša", Maks je odgovorio Holand, koja je uporno pokušavala da ga odgovori od ideje da im kupi zajedničku kuću. Maks je želeo da budu sami u njihovoj kući i nije nameravao da popusti. Holand to nije želela.

Predajnički je uzdahnula, sklapajući oči.

"Znam da će nam biti bolje u novom okruženju. Osećam to", govorio je Maks, približavajući joj se. Stavio joj je jednu ruku na obraz, na šta se ona ukočila - oštro ga pogledavši. Uzmakla je za korak.

"Sa tobom ni jedno mesto neće biti dom, zapamti to", reči su poput otrova prštale iz njenih usta, "Pobogu, ucenio si me da se udam za tebe i povrh toga si smestio da izgleda kao da je Sin ubica! Kakav si ti to čovek?!", uzviknula je na šta se on zlobno nasmejao. Izgledao je kao da ga njeno uzmicanje i uporno odaljavanje od njega zabavlja. Voleo je da juri za Holand i nije nameravao da odustane od nje po cenu života.

"Kakav sam čovek?", kratko je upitao, ponavljajući njeno pitanje. Za trenutak se zamislio.

"Ti bi to najbolje trebala da znaš", odgovorio je, koraknuvši ka njoj za korak. Nije posustala. "I budi sigurna da na ovaj ili onaj način dobijem ono što želim. Sviđalo se to tebi ili ne", izrekao je činjenicu koju je ona već bolno znala.

"I budi spremna u tri. Agenti će nas čekati da nam pokažu naš novi dom."

***

"Šta kažeš?", srećno je upitao Maks, okretajući se ka njoj. Nedaleko od njih su stajali agenti kuće, muškarac i žena koji su im pokazivali već treću po redu kuću. Holand je iskreno bilo svejedno.

Kuća je bila izuzetno lepa sa dobrim položajem ma obalu mora do kojeg su bili dovoljno blizu da čuju šum talasa i zapljuskivanje vode o kameni zid. Bila je dvospratna, sa desetak soba - što je i previše - i velikim dvorištem. Pozadi kuće se nalazio luksuzni bazen a nedaleko od njega ružičnjak do kojeg se nalazila fontana. Kuća je bila prelepa izvan svake sumnje, ali Holand su misli nonstop lutale ka Sinu.

Prošlo je nedelju dana od njihovog poslednjeg razgovora i još uvek se nisu čuli. Tako joj je prokleto nedostajao da je poželela nekoliko puta da se odveze do njegove kuće u kojoj je živeo sa ženom, pod izgovorom da ga vidi zbog posla oko firme - izvlačeći se na bratsku svađu da ne žele da vide jedno drugo i da je ona posrednik. Ali nije. Uprkos porivu da ga vidi, poljubi i zagli - isto toliko je znala mora da mu da vremena. Želela je da se opusti i da se oseća u svojoj koži i da sam oseti potrebu da je pozove. Makar to bilo u sred noći.

"Lepa je", odsutno je odgovorila Maksu, misleći kako je lepa kuća. Čula je kako se Maks približio i osećala je toplotu njegovog tela uz svoja leđa čak i dah na vratu. Želela je da uzmakne, ali nije htela da mu priušti to zadovoljstvo jurenja poput mačke i miša.

Previše je gruboće postojalo među njima da bi bilo bar malo suptilnosti.

"Lepa? Samo to?", upitao ju je, spustivši usne na njen vrat. Istog trenutka je uzmakla, okretajući se. Maks se zlobno osmehivao i shvatila je da mu je opet pružila zadovoljstvo.

"Samo to. Ova kuća će me samo podsećati na to koliko sam zarobljena ovde sa tobom", čvrsto je rekla, prekrstivši ruke na grudima. Maksu je na usnama i dalje titrao bezobrazni smešak.

"Kaži opet zarobljena. Tako seksi zvuči kako kotrljaš r preko jezika", oblizao je usne, ali Holand nije htela da mu pruži više zabave. Okrenula se na petama i zakoračila ka izlazu, kretajući se ka stepenicama kako bi sišla u prizemlje.