Hiding Sin|✔

18: Uništeni

Izgledalo je kao da se Holand oporavlja.

Zaceljuje.

Sin i Holand nisu puno razgovarali kada je on došao onog dana. Ali iako naizged samo njegovo sedenje pored nje, njoj je dalo neku nadu. Nadu u sutra. Shvatila je da sutra postoji i da je život kratak. Shvatila je da je Sin pored nje i da nikada nije otišao. Svatila je da ima onoga ko je voli i zavlačenje u sobu nije ono što će joj pomoći. Iako uništeni, uzdićiće se iz pepela koji je ostao za njima.

Sutradan ju je njena najbolja drugarica odvela na piće. Nina je razmišljala da odu kao u stare dane, u luna park, ali onda je shvatila da će možda to loše uticati po Holand jer tamo ima mnogo dece. A Holand je skoro izgubila jedno.

Zato su se ispričale uz kratke Holandine odgovore, a zatim ju je Nina odbacila do kuće. Njena najbolja prijateljica joj je saopštila da će da se vrati kroz par dana na posao i Nina je pomislila da je to dobra ideja. Napokon, stara Holand se vraća, mislila je Nina.

Pozdravile su se na ulazu u kuću i Holand je produžila unutra. Zamakla je iza ugla baš kada je čula Ninu kako razgovara sa Holandinim ocem. Zastala je i osluškivala razgovor.

"Sutra je ročište onog gada. Kažu da će ga osloboditi", govorio je mrsko Holandin otac. Holand je znala da on misli na Maksa. Govori da je sutra Maksovo ročište.

Ročište za ovo što joj je uradio.

"Misliš da će biti u stanju da podnese? Možda bismo trebali da odložimo suđenje? Ili možda Holand ne mora da dođe?", nastavio je on, kada se advokatica Nina ubacila.

"Ja mislim da nema potrebe. Holand se oporavlja. Može da svedoči i da ga jednom za svagda strpamo u zatvor. Zaslužio je to", govorila je Nina, "Onda možemo pokrenuti upravni postupak za razvod braka. Srediću to."

"Hvala ti Nina. Nadam se da ćemo završiti sa tim", uzvratio je otac sa nadom.

Vi ćete završiti, pomislila je Holand, vraćajući se u svoju sobu, ali ja tek počinjem.

Holand se pojavila na ročištu sutradan. I Maks. I Sin.

Suđenje je ubrzo počelo i Holand se zajedno sa Ninom smestila na poziciju. Sin se pojavio kao svedok, dok je Maks stajao na poziciju optuženog. Naravno, pojavio se sa svojim advokatom.

Samo je Holand znala da Maksu advokat nije potreban.

Uporno je izbegavala poglede obojice, odbijajući da ih pogleda iako je osećala njihove poglede na sebi. Zanemarivši to, usredsredila se na sudijine reči.

"Otpuženi, Maks MekKinin", započeo je sudija zvonkim glasom, na šta su Maks i njegov advokat ustali. Maks je popravio sako, a njegov advokat je zauzeo poziciju. Sudija je nastavio.

"U slučaju se navodi da je oštećena strana navela namerno ispaljivanje metaka od strane tužene strane. U to spadaju i otmica, agresivno ponašanje i ranjavanje", sudija je podigao pogled sa papira, na Maksa, "Ukoliko se ukaže da je sve ovo tačno, suočićete se sa ozbiljnim posledicama Gospodine Mekinin", reče strogo sudija.

"Spreman sam da prihvatim moguću krivicu", odgovorio je Maks.

"Pozivam oštećenu stranu ds ustane", onda se sudija obratio Holand. Ona i Nina su ustale, a onda je sudija nastavio.

"Da li potvrđujete sve ono što ste naveli u dokazima gospođice...", sudija je zastao, čitajući Holandino ime sa papira, "Holand MekKinin, "Da li potvrđujete da Vas je Maks MekKinin, vaš muž, oteo, ranio i naneo teške telesne i duševne povrede?"

Holand je ćutala. Maks je spustio glavu. Sin je želeo napokon izricanje kazne gadu. Svako je čekao ono što želi. Niko se nije pitao šta Holand želi.