Hiding Sin|✔

15: Prevari me dvaput...

Maks je vozio neverovatnom brzinom putem koji Holand nikada ranije nije videla.

"Maks, zaustavi auto", upozoravala je Holand. Maks je skrenuo zaobilaznicom.

"Misliš da ne znam za tvoje tajne sastanke sa Sinom? Da si zatrudnela?", ignorisao ju je, prelazeći besno na temu. Put je okruživan šumom i rastinjem i izgledalo je kao da se udaljavaju iz grada. Holand je oštro pogledala u njega, dok je on imao pogled ravno ispred sebe.

"Pratio si me?", povisila je ton, na šta se on bezobrazno osmehnuo.

"Šta si mislila? Da ću tek tako da te prepusim njemu", hladno je rekao, dok mi je prilazio, kao bes koji je plamteo u meni.

"Ja nikada nisam ni bila tvoja, Makse!", povikala sam pružajući prst ka njemu.

"Pre bih se predala samom đavolu nego tebi", otrovno sam rekla puštajući besu da me u potpunosti obuzme.

"Ljubavi, ja sam đavo", rekao je sa smeškom u uglu usana, dok sam ga otrovno posmatrala.

Nastavila sam pričati gađajući ga rečima kao kamenjem, dok bi njegov izraz lica uvek ostao nepromenjen, sa pokojim zlobim smeškom.

"Samo nastavi tako, daj sve od sebe. Ali reći ću ti nešto; nećeš uspeti, nećeš me osvojiti lepim rečima i manirima, dobrom kućom i skupim automobilom. Znaš li zašto? Zato što on ima ono što ti nikada nećeš imati", zastala sam kako bih ga bolje pogledala i zapamtila izraz njegovog lica kada mu to budem rekla.

"Moje poštovanje."

Tada sam primetila da se nešto u njemu promenilo. Ne samo u škrgutanju vilicom, već i u očima koje su me posmatrale sa pomešanim osećanjima - ako ih u opšte i ima.

Nakon toga, pronašla sam sebe kako sam zgrabila kvaku kako bi iskočila iz auta, ali bilo je uzaludno jer Maks zaključao auto i brave su škljocnule.

"Strpi se ženice. Uskoro stižemo", rekao je sa osmehom. Holand je frknula, a Maks je nastavio.

"Znaš, oduvek sam video to tvoje... odbijanje i udaljenost. Kada sam shvatio da si zaljubljena u to kopile", zastao je, pogledavši direktno u nju, dok je ruke držao na volanu. Oči su mu sevale nepoznatim sjajem.

"...rešio sam da preuzmem stvar u svoje ruke", Holand po prvi put je shvatila da je Maks nepredvidiv. Nije znala kako da reaguje, jer je Maks poludeo. Skroz.

"Prevari me jednom, sram me bilo ali prevari me dvaput...", ostavio je ostatak rečenice da visi u vazduhu.

"Znaš, Makse, ovo je otmica!", povikala je Holand, iako uzalud.

Na drugom kraju grada, Sin je shvatio da se Holand nešto dogodilo. Tražio ju je i zvao, ali naravno da nije mogao da je dobije jer je Maks pre nego što su krenuli, bacio Holandin telefon kroz prozor koji se skotrljao niz put. U roku od sat vremena je od nekog prijatelja saznao lokaciju njenog mobilnog, ali je naišao na slepu ulicu, kada ga je njen mobilni doveo do sredine puta.

Iznervirano je podigao njen mobilni i podigao ga, a zatim razbio, bacivši ga. Sin je nervozno prošao rukom kroz kosu, stoječi na sredini puta. Predpostavljao da je Maks saznao, čim Holand nije bilo.

Pitao se gde bi Maks mogao da je odvede. Onda mu je sinulo.

Dok se za to vreme, Maks približavao lokaciji na koju je planirao da ode sa Holand. Zaustavio je auto na zemljanom putu, a onda izašao i otvorio vrata Holand. Pokušala je da izvuče ruku iz njegove, ali uzalud.

"Budi mirna!", upozorio je, kada se povukla unazad.

"Nosi se!", zavrištala je njemu u lice i odgurnula ga je najjače što je mogla. Zato je završio uz auto, tupo tresnuvši leđima o isti. Potrčala je istog trenutka u suprotnom smeru, kako bi pobegla što dalje od Maksa iako je bila u sred nedođije.

Nije stigla daleko, a već je osetila snažan stisak oko struka. Maks ju je okrenuo sebi, dok mu je izraz lica bio veoma besan. Uhvatio ju je za zglobove, primakavši iste svojim grudima. Holand je cimala ruke iz njegovih ali to se nije moglo meriti sa njegovim stiskom.

"Pusti me!", ponovo je pokušala da ga odgurne, ali ju je on povukao ka nizbrdici, a zatim i kamenim stepenicama.

Kada se malo bolje zagledala, mogla je da vidi obalu mora. Kao i brod spreman da krene. Sinulo joj je da je zato uzeo pasoše - nameravao je da ih vodenim putem prevede preko granice.

Sačekala je da siđu strmim stepenicama, do obale, nakon čega ga je ramenom odgurnula u rame. On joj je za trenutak pustio ruku, zbog čega se zaneo. Holand je zatim koraknula unazad i potrčala iako je znala da joj je jedini izlaz kroz šumu.

"Holand! Stani!", povikao je za njom. Nije stala, zbog čega je trenutak kasnije začula pucanj. Ukočila se i stala u mesto. Trebalo joj je nekoliko sekundi da se sabere i okrene. Maks je držao pištolj uperen u nju, dok je pre toga pucao u nebo kako bi ona stala.

"Nemoj da me primoravaš ovo da učinim."

"Oboje znamo da me ne bi ubio", započela je, dok je Maks i dalje imao pištolj uperen u nju.

"Varaš se. Prvo bih ubio tebe, a onda sebe", odgovorio je očajnički.

"Onda okončaj to, jer ne mogu više da izdržim ovo!", zavrištala je u njega, "Hajde, šta čekaš, Makse?! Pucaj!"

"Ne izazivaj me", hladnokrvno je nastavio.

Tada je Holand po prvi put primetila korak iza Maksovih leđa, što joj je privuklo pažnju. Bio je to Sin, kojem je sinulo jedino mesto na koje je Maks mogao da odvede Holand, od mesta gde je našao njen telefon ma putu. Stajalište za brodove.

Zato se brzo uputio tamo. I evo ga, ovde.

"Makse", započeo je Sin, a Maks se brzo okrenuo sada držeći pištolj uperen u njega. Holand se približila Maksu za korak, a Sin je podigao ruke u vis.

"Spusti pištolj braco, hajde", zamolio ga je, na šta se Maks gorko nasmejao.

"Prošli su dani našeg bratstva, brate", poslednju reč je Maks izgovorio sa otrovom.

"Ako neko treba da plati, to sam ja Makse. Pusti Holand."

"Doći ćeš i ti na red. Ali Holand ide sa mnom svakako", rekao je Maks, nakrivivši glavu. Holand se približila još za korak, i sada je bila na metar od Maksa. Sin je pogledao na sekundu u nju, primetivši šta radi.

"Ne moraš ovo da radiš", rekao je Sin Maksu, baš kada je Holand zgrabila Maksa i odgurnula mu pištolj. Stala je ispred Sina, ali Sin nije uspeo da je odgurne od sebe i skloni od pištolja na vreme. Zato je Maksov pištolj u brzini opalio.

U početku je izgledalo kao da se ništa nije dogodilo.

Onda je primetila crvenu fleku kako se širi i natapa njenu majicu, na stomaku. Maks je to isto primetio i preneraženo izdahnuo, ispustivši pištolj. U sledećem trenutku je Holand posrnula i poklekla, a Sin ju je prihvatio i završila je u njegovim rukama.

"Holand, hej...", rekao je Sin, dok su mu suze klizile niz obraze u sledećim trenucima. Sada se nalazila u njegovom naručju, dok je ležala na hladnom betonu. Osećala je pritisak u stomaku od pucnja.

Dodirnula mu je obraz, dok je on pokušavao da pritisne ranu na njenom stomaku, čija je krv sve više natapala bluzu i kaput. Maks je nepokretno i u neverici stajao sa strane, pitajući se šta je uradio.

"Bićeš dobro. Hej, ostani sa mnom...", bile su Sinove reči koje je Holand poslednji put zapamtila, pre nego što je svet postao mračan.