Wild Cherry 📝

Ispitivanje

Bio je to težak dan za Saru koji nikako da se završi. Bilo joj je teško da se opusti kada je neprestano na sebi osećala njegove poglede i kada je neprekidno morala da vodi računa gde će pogledati, kako ne bi gledala u njega.

Jednom rukom pridržavala je haljinu dok je drugom čvrsto stezala svoju torbicu u ruci. Jurila je mračnom stazom ka hotelu, u okviru čijeg se prostranog parka održavala ova manifestacija.

„Ponašaš se kao kukavica, Saro. Ti bežiš!” Govorila je zadihano i kroz zube dok je ubrzavala korak. Bila je tako kivna na sebe. Ništa nije radila kako treba. Umesto da radi svoj posao ona se... Ona se zaljubljivala, postala je svesna toga. Nije znala kakvu je magiju posedovao Lukas Lajtner, ali sa svakim njegovim dodirom ona je polako gubila sebe.

Stigla je gotovo do parkinga ispred hotela kada je osetila nečiju ruku na svojoj. Instiktivno je krenula da reaguje, da se odbrani od onoga ko ju je vukao. Srećom, zaustavila se na vreme.

„Da li si ti normalan Čad?! Mogla sam sada da te prebijem!" Otrgla je svoju ruku iz njegove. „Šta hoćeš?“, ljutito ga je upitala, pokušavajući da se smiri.

„Video sam to, Sara“, rekao je Čad držeći ruke u džepove svojih crnih elegantnih pantalona.

„Šta to?" pitala je glumeći naivnost.

„To što se dešavalo između tebe i Lukasa na podijumu.“

Sara mu se nasmeja. „A šta se to, konkretno, dešavalo? Uputi me, molim te!“, rekla je Sara, prekrstivši ruke na grudima.

Čad je stao da je posmatra, kao da traži naznake da laže, a onda frknu kroz nos. “Jesi li sigurna da znaš šta radiš?"

„Sigurna ili ne, očigledno je da ti uporno želiš da me naučiš. Je li tako Čad?" vikala je Sara iznervirano.

„U redu, u redu..." branio se, podižući ruke u vazduh. „Otac i ja brinemo da nas ne izneveriš. Znaš koliko se uzdamo u tebe."

Sara je klimnula glavom. „Znam Čad! Znam." Nervozno mu je odgovorila. „Idem sada."
Sara pođe, ali tek što napravi par koraka, Čad joj se ponovo obrati, „Ti znaš da je ovo samo igra?" Sara je zastala i stisnula vilicu. „On samo želi da te iskoristi protiv nas. Ne misliš valjda da mu se dopadaš stvarno?" dodao je.

„Laku noć Čad“, rekla je Sara. Nije više ni mogla, niti je želela da ga sluša, jer je negde u dubini svoje svesti znala da je to verovatno istina.

*****

Noć joj je prošla u prevrtanju po krevetu. Uspela bi da zaspi ali čim bi se malo rasanila, setila bi se Lukasa, Čada, svog oca i svog cilja. Uznemirila bi se i postala još napetija i nervoznija. Trebao joj je jedan dobar kondicioni trening da izbaci to sve iz sebe i skoncentriše se na posao. S’ obzirom da tu mogućnost ovde, u Wagga Waggi nije imala, morala je da sačeka da se vrati u Melburn.

Izašla je na terasu, ogrnula se ćebetom i narednih par sati odsutno je gledala ka udaljenim vinogradima i suncu koje se rađalo iza njih. Na prvo zveckanje čaša i tacni koje je dolazilo iz prizemlja, ušla je u svoju sobu, spremila se, a zatim spustila do bašte  restorana, kako bi popila kafu u miru i tišini.
„Molim Vas, dupli espresso“, rekla je konobaru.
„Odmah.”
„Izvinite,” pozvala je ponovo konobara, koji je krenuo po njenu porudžbinu, „neka budu dva!”
Ovog jutra treba joj velika doza kofeina i šećera, da se vrati u normalu.

„Naravno“, reče ljubazni mladić i ode.
Sara izvadi svoje sunčane naočare i stavi ih. Čak su joj i prvi jutarnji zraci bili naporni za njene oči, umorne od neispavanosti.

„Mogu li?” začula je duboki glas iza svojih leđa.

Okrenula se. „Naravno, gospodine Rojs.”

„Saro, nema potrebe da budeš tako zvanična. Ja za tebe nisam “gospodin Rojs”. Navikni se na to“, rekao je dok je izmicao stolicu naspram nje. Otkopčao je dugme na svom sivom sakou i seo. „Izgledaš pomalo umorno. Da li si dobro?”