Wild Cherry 📝

Opraštanje

Lukas je polako pustio Saru i udaljio se od nje.
„Kada krećeš?"

„Danas“, odgovorila mu je.

„Hoćeš li dolaziti?" Ni sam nije znao zašto je to pita. Zašto bi to njemu bilo važno.

„Ne verujem. Možda... Imam obavezu prema Rojsovima. Ako im budem trebala, doći ću."

I on ju je savetovao da treba da ode, ali ipak postala je njegova svakodnevica, neko koga se često prisećao, o kome je mislio, neko koga je zainteresovao. Nije to umeo da objasni, ali nije želeo da ona ode.

„Mogu li da dobijem tvoj broj telefona?"

Sara mu se nasmešila.
„Ne treba ti Lukase."

Lukas skupi pogled, pomalo uvređen ovim njenim hladnim stavom.

„Da li bi htela... " Lukas je imao nameru da je pozove na večeru. Ne na onu koja zahteva lepa odela, već više nešto u njegovom stilu, kao što je večera pod otvorenim nebom daleko od svih. Ali, baš u tom momentu, na prilazu ispred Sarine kuće, praveći veliku buku, stao je crni blindirani džip. Lukas se odmah ispravio i zauzeo stav pripravnosti, misleći da su u opasnosti, ali ga Sarin smireni izgled zbuni.

„Ko je to?" pitao je.
„To je Kevin", odgovorila je Sara videvši onog ko izlazi iz automobila.
„A Kevin je ko?"
„Moj kolega!"
Lukas je posmatrao čoveka koji se penjao uz stepenice. Na momente mu se učinilo da gleda Man in black ili neki od delova James Bonda. Muškarac koji im je prolazio bio je skladne građe. Ne preterano visok ni mišićav. Na sebi je imao tamno trodelno odelo i crne naočare. Obrijana brada, uredna frizura, pod konac ispeglano odelo, jednom rečju delovao je otmeno, sušta suprotnost Lukasu.
„Saro", obratio joj se Kevin ozbiljnim i dubokim glasom.
„Zdravo Kevine", reče Sara, pa prislonivši svoj dlan na njegovo rame, podigne se na prste i poljubi ga u obraz.

Lukas je gledao u njegovu ruku na njenim golim leđima i poželeo da mu je slomi. Samo sebe iznenadi tim napadom ljubomore.

Tip se okrenu ka Lukasu i pre nego što mu pruži ruku malo ga odmeri.
„Kevin, drago mi je."
„Lukas Lajtner", reče Lukas, „i nije mi uopšte drago“, pomislio je u sebi, pa muški protrese Flipovu ruku.

Pičkica, ima nežnije ruke čak i od većine žena.

„Lajtner kažete? Imate li vi veze sa vinarijom Lajtfolds?", upita Kevin.

„Njen vlasnik, glavom i bradom", reče Lukas, pa zadovoljno protrlja svoju bradu.

"O!" Kevin viknu iznenađeno, pa uputi jedan pogled Sari. „Nisi mi rekli da gajiš prijateljske odnose sa konkurencijom Saro, ali podržavam te. Zdrava konkurencija je najbolja za uspeh."

„Kevine", viknu Sara neočekivano, „izneću ti ono što sam spakovala.“

„Ne moraš da žuriš. Mislio sam da prvo odemo na ručak."

Sara pogleda u Lukasa koji je namršteno stajao i posmatrao ih.
„Može, samo moraš da me sačekaš da se spremim." Sara pokaza na sebe i svoju odeću uprljanu od peska, zbog valjanja sa Lukasom po njemu, zbog čega joj se obrazi blago zacrvene.

„Sačekaću te dole", reče Kevin, pa pozdravivši Lukasa ode do svojih kola.
Lukas je posmatrao Saru ispod svojih gustih trepavica, držeći glavu blago zabačenu unazad. Način na koji je posmatrao Saru, prelazeći zubima po usnama, odavalo ga je koliko je napet, a Saru je to činilo još nervoznijom.

Čekao je da Kevin ode dovoljno daleko pa da joj se tek onda obrati.
„To je to znači?"

„Da, to je to“, reče Sara a Lukas krene ka njoj, zbog čega se ona odmah unervozila. „Džaba si popio one batine malopre." Reče Sara, ne bi li situaciju učinila manje napetijom