Wild Cherry 📝

Pretnja

Lukas je gledao za Sarom kako odlazi. Nije propustio ni trenutak u kome je naletela Čada, koji mu je uputio preteći pogled. Verovatno je Čad mislio da je on kriv za njenu uznemirenost, dok je i njega je interesovalo šta se to dogodilo. Ovo je bio prvi put da je pokazala neku emociju, osim ljutnje i besa, i šta god da se dogodilo nju je to povredilo.

„Ostao si bez svog plena, batice? Da te ne znam rekao bih da si zatajio. Nešto ti loše ide zavođenje i obmanjivanje njihovog tehnologa."

Lukas se okrenuo ka svom bratu koji se stvorio ni od kuda.
„Što, da ne bi ti uskočio umesto mene?", pitao ga je ironično.

„Ja ću to morati ako ti uskoro nešto ne otkriješ i ne uradiš," rekao je Tomas i seo na stolicu u kojoj je malo pre sedela Sara. Lukas ga je ljutito pogledao, zatim je izmakao stolicu kako bi seo kraj svog brata.

„Tomase, ona nije kao Stiven, da se proda za novac. Sumnjam da bi i ti imao više uspeha od mene. A kada smo kod uspeha, možda sam saznao nešto važno.”

„Šta to?” Nestrpljivo upita Lukas.

„Ona istražuje postupak koji dovodi do toga da se neke supstance ne vide na piknometriskoj analizi. Znaš li ti nešto o tome?"

Tomas je sedeo i zamišljeno gledao u jednu tačku.
„Tomase?!" Lukas ga pozva.
„Molim, da... Šta si rekao?" upitao je izgubljeno.

Lukas prevrnu očima. „Zašto me uopšte pitaš nešto kada me ne slušaš. Rekao sam da ona istražuje propuste u pik...."

„Da, da! Čuo sam to," reče Tomas, prekinuvši ga, te nastavi, „samo ne znam ništa o tome. Prvi put čujem."

„I ja sam bio iznenađen, ali očigledno se radi o nečemu bitnom čim joj njen poslodavac uplaćje velike sume novca za to, kako ona kaže."

„Rojsovi?!" upita Tomas.

„Ne, ne oni. Neko drugi. Rojsovi joj samo pomažu, verovatno ustupanjem vinarije na korišćenje, pa sam joj ponudio i tvoju pomoć. Ti se ipak razumeš više od mene u te hemijske procese, a ujedno bi tako mogli..."

„Žao mi je, ali to ne može! Ne dozvoljavam da mi bilo kakav uljez šeta po vinariji i istražuje u njoj," rekao iznervirano Tomas i ustao sa stolice.

Lukas ga pogleda zbunjeno.
„Našoj vinariji", ispravi ga Lukas.

Tomas se nagnuo ka njemu. „Ti bi joj dozvolio da se šeta po našoj vinariji tek tako, iako je ne poznaš?” Frknuo je iznervirano kroz nos. „Vidim da je ona smotala tebe, a ne ti nju!"

Lukas se namrštio i nagnuo ka bratu.
„Kao prvo, ako joj Rojsovi to dozvoljavaju znači da imaju koristi od toga, pa što onda ne bi imali i mi. Kao drugo, nema potrebe da se toliko uzrujavaš, jer je ona to odbila."

„Odbila je?" upitao je Tomas umirivši se.

„Da," Lukas je posmatrao svog brata i polako počinjao da razume svog oca. Nešto se sa Tomasom dešavalo i to nije valjalo.

„Odlično," promrmlja tiho, ponovo zamišljen. „Moram da idem. Žurim nešto da završim. Ako saznaš još nešto odmah mi javi?"
„Zašto?!" Lukas je bio zbunjen.
„Zašto?! Zar nije logično? Želim da i ja budem upućen u rezultate njenog istraživanja, a ne samo Rojsovi."

Lukas klimnu glavom i Tomas ode.

U tom trenutku zapazio je Saru kako žurno hoda, a za njom ide Čad, vukući njen kofer. Nadao se bar jednom njenom pogledu, ali je ipak ostao uskraćen za njega, što u Lukasu probudi još veću borbenost.

Na proglašenju pobednika, Rojsovi su bili bez Čada i Sare, ali su pobedu odneli oni, dok se vino iz vinarije Lajtfolds našlo na drugom mestu. Naravno da su bili nezadovoljni takvim rezultatom, ali opet bili su na vrhu sa njima, što je bilo utešno.