Lukas Lajtner sedeo je u svojim kolima i na tabletu prelistavao svoj podsetnik za sastanke dok ga je njegov vozač vozio ka sedištu porodične firme. Osećao se mrzovoljno zbog zatrpanosti poslom. Bio je uspešan u onome što je radio. Brojke su mu išle od ruke, ali njemu novac nije bio potreban za sreću. Radije bi birao da bude sam, na nekom pustom ostrvu bez skupih odela, bez kožne obuće, bez skupih automobila. Bio je totalna suprotnost svome ocu i bratu kojima je biznis bio u krvi.
Vinarija "Latjfolds" postojala je više od sto sedamdeset godina. Datira još iz vremena kada je Australija bila kolonijalno naselje i imala je bitnu ulogu u revoluciji vinarstva. Vremenom i sa svim pogodnostima samog zemljišta i vremenskih uslova u Australiji, broj vinarija se povećao. Lajtneri su se svakodnevno borili sa konkurencijom kako bi položaj svoje vinarije održali na vrhu, a ponekad je ta borba podrazumevala i prljavu igru.
„Stigli smo, Luk!" Lukasu se po nadimku obratio njegov vozač i dobar prijatelj Sajmon, otvorivši mu vrata automobila. Lukas je toliko bio zadubljen u svoj planer da nije ni primetio da je Sajmon zaustavio vozilo.
Duboko i umorno je uzdahnuo, a onda izašao napolje. „Sačekaj me ovde. Nema potrebe da odlaziš u garažu. Ne planiram dugo da ostanem." Lukas je radije sav svoj posao obavljao od kuće, u tišini, bez gužve i ometanja. Danas je bio prinuđen da svrati do sedišta vinarije, jer je sa svojim bratom Tomasom i ocem Tenorom imao važan sastanak vezan za pokretanje novog posla, za koji im je bio potreban on i njegovo znanje.
Pozdravivši čuvare na ulazu, ušao je u veliku zgradu koja je pripadala vinariji Lajtfolds. Lenjim hodom, karakterističnim za njega, jer je on sve radio polako i smireno, uputio se ka liftu. Njihao je svojim širokim ramenima kroz hol zgrade dok su za njim odjekivali uzdasi.
Oops! Această imagine nu respectă Ghidul de Conținut. Pentru a continua publicarea, te rugăm să înlături imaginea sau să încarci o altă imagine.
Lukas je bio san velikog broja žena, zbog moći i bogatstva, s' kojim on nije voleo da se ističe, ali pre svega zbog đavolje dobro građenog tela i lepog izgleda. Njegovo telo bilo je prekriveno tetovažama što ga je razlikovalo od brata blizanca. Za razliku od Tomasa, Lukas je imao dužu kosu, koju je vezivao na potiljku, i guste brkove i bradu. Njegov otac ga je često kritikovao zbog njegovog 'neurednog' izgleda, pa ta kritika nije izostala ni ovaj put. „Pobogu, Lukase, na šta to ličiš? Ovo je poslovni sastanak sa vrhovnim čelnicima naše firme, a ti dolaziš čupav, neobrijan, u poderanoj majici, sa bespotrebnim đinđuvama oko vrata. Sramotiš me!" Tenor Lajtner počeo je da viče čim je ugledao Lukasa kako izlazi iz lifta.
„Znači li to da, pošto nisam prikladno odeven, mogu da se vratim kući?!" Rukom pokaza na pravac iz kojeg je dolazio.
Lukasu je bila smešna očeva reakcija, ali nije mario na njegove prigovore. Uvek je radio sve onako kako on želi. Mrzeo je stege i više od svega voleo je slobodu. Slobodu u poslovanju, slobodu u radu, slobodu u odlučivanju, slobodu kada su žene bile u pitanju. Imao je nepunih trideset godina i sem par bezveznih vezica tokom srednje škole i fakulteta, nije imao ništa ozbiljnije da bi trajalo duže od par sati. Nije ni planirao to da promeni. To mu je sasvim odgovaralo.
