Wild Cherry 📝

Dogovor

Lukasa je probudila škripa dasaka. Nije se obazirao misleći da je to Napoleon, a onda se setio da je Napoleon sinoć ostao napolju. Nedostatak onog osećaja topline, koji je imao sinoć kada je zaspao pored Sare, opomene da ona više ne leži kraj njega. Ustao je naglo i pogledao ka mestu gde mu se učinilo da se škripanje čulo. Bio je u pravu. Sara se žurno oblačila, možda u nameri da pobegne dok on još spava.

Šta da radi sa ovom ženom? Ne može ni trenutak da se opusti, jer svaku moguću priliku koristi da mu umakne.

„Šta to radiš?”, upitao je, uživajući u pogledu sa visine.
Gledao je mnogo žena kako se svlače, ali ni jedan od tih prizora nije bio ovako veličanstven kao dok je nju gledao dok na sebe navlači donji veš.

„Oblačim se, zar ne vidiš? Moram da idem”, rekla je čučnuvši da uzme svoj kombinezon, ne gledajući u njega.
Lukas potrča niz stepenice, pa došavši do nje, otrgne joj kombinezon pa krenuo nazad.

„Šta to radiš?!”, vikala je Sara krenuvši za njim. Pogled na njegovo potpuno nago telo ju je paralisao. Po prvi put je slobodno mogla da gleda u njega i uzme mu prave mere i to na dnevnom svetlu, gde je sve jasno moglo da se vidi. Njegova odeća je definitivno kvarila lepotu njegovog mišićavog i krupnog tela. Stvarala je sliku u svojoj glavi o veličini njegovih ramena i leđa, na osnovu osećaja pod njenim rukama, ali sada su joj izgledala daleko masivnija. Uzani struk i mišićave noge samo su dodatno naglašavale njegovu čvrstu i podignutu zadnjicu. Definitivno je bio najzgodniji muškarac koga je ikada videla. Trgla se tek onda kada je zamakao ispod stepeništa, van njeno vidokruga.

„Pitala sam te nešto?!”, viknula je Sara i krenula za njim.
Naredni prizor ju je totalno zaprepastio. Njena odeća gorela je u kaminu.

„Šta si to uradio?!”, pitala je zapanjeno dok je on mrtav hladan i ljutitog izraza, prolazio kraj nje.

„Kretenu odgovori mi!”, zahtevala je Sara dok je ljutito išla za njim.

„Jedina osoba koja se ovde ponaša kao kreten si ti", rekao je Lukas iznervirano, vrteći svojom guzicom pred njene oči, dok se penjao uz stepenice.

„Ja?!”  uzviknu Sara besno. „Moram da idem! Kako to ne shvataš?!”

„Sinoć se nismo tako dogovorili“, odgovori joj Lukas.

„Mi se ništa nismo dogovorili!” Sara mu odbrusi, još uvek šokirana onim što je upravo uradio.

„Dobro, onda ćemo morati ponovo da se dogovorimo.” Lukas krene ka njoj.

„Zaboravi, taj razgovor ti neće uspeti ovog puta!” reče Sara izmaknuvši se u stranu.

„Jesi li sigurna? To si i juče govorila pa nije ispalo tako!”

Lukas priđe Sari i uhvati je oko struka, vukući je na sebe. Sara za trenutak sklopi oči i otvori usta, osetivši njegovo koplje među svojim nogama, a tanani materijal njenog donjeg veša baš i nije bio neka zaštita. Otvorila je oči i videla njegov osmeh od uveta do uveta.

Nasmejala se i ona njemu, a onda sklonila njegove ruke i odgurnula ga.

„To je bilo juče. Danas je drugačije”, reče Sara gledajući okolo.

„A šta se promenilo?”,pitao je Lukas dok je Sara otvarala njegov ormar.

„To ti je kao kada si gladan pa pristaješ na sve, samo da se najedeš. Eto to se promenilo. Ja sam svoje potrebe sinoć zadovoljila i više mi nisi potreban, više nisam gladna. Razumeš?”

Lukas izbeči oči.
„Tako znači?! Dobro!” Prišao je krevetu, podigao jastuke i fino se smestio.
Sara ugleda ormar i otvori ga. Izvukla je jednu njegovu teksas košulju, pa nakon što se zagleda u nju, okrene se ka njemu.
„Šta sada radiš? Moram da idem. Moraš da me odvezeš u grad. Oblači se!”