Iako je Lukasova pretpostavka i sumnja imala osnovu, Sarin instinkt joj je govorio da Olivija nije umešana u krađu. Gledala je u snimak i trudila se da ne bude pristrana, jer se Olivija dopala kao osoba. Da nije imala poverenja u nju nikada joj ne bi ostavila Garfilda i kuću na čuvanje. U sebi se izjedala što ga nije povela sa sobom, ali Čad joj je rekao da u hotelu nije dozvoljen boravak za životinje, što se pak na kraju ispostavilo kao netačno.
„Možeš li da je pozoveš da dođe, da je ispitamo?" pitao je Lukas.
„To je policija već obavila. Izgledalo je kao da ne zna ništa. I imala sam utisak da joj je baš teško, da se oseća odgovornom i krivom."
„Možda je samo dobra glumica. Ne poznaješ je dovoljno da bi mogla da garantuješ za nju."
„Ne kažem da nemaš pravo, ali vidiš, ona nije ni znala da imam kamere u kući. I bila je ubeđena da je pobegao sve dok nisam vratila snimak video nadzora."
Lukas prekrsti ruke na grudima i zamisli se.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
„S' obzirom na neprijateljski stav koji je tvoj mačak imao prema novim licima, govorim iz iskustva koje sam imao sa njim, ne liči mi da tako lako krene sa nekim nepoznatim. Zato verujem da je to neko na koga je navikao," zaključio je Lukas.
„Imaš pravo, ali Garfild i Olivija se nisu voleli. Bežao je od nje."
„Onda? Da li ti neko drugi pada na pamet?"
„Debela mrcina me je prodala za par ribljih štapića. Neko ga je tako namamio, eto. Samo mi ne pada na pamet ko bi to mogao da bude."
Udaljila se od stola i prišla ogradi. Vetar duvao i širio miris morske vode. Sara se naslonila rukama na ogradu i odluta negde, gledajući ka mesečni koja je obasjala daleku pučinu. Ceo dan ju je mučila glavobolja, kao i bol u vratu i ramenima, pa se malo protegla i prodrmala vrat.
Njegovi koraci po daskama podsetiše je da nije sama. Htela je da se okrene, ali nije uspela u tome jer je odmah naletela na njegove grudi. Uhvatio je za nadlaktice kako bi ponovo uspostavila ravnotežu, a onda je svojim velikim dlanovima nastavio da klizi do njenih ramena i počeo da je masira.
Sari su tako prijali ti njegovi pokreti ruku, kojima je terao svu nakupljenu bol i napetost u njenim ramenima, da je sklopila oči u tom blaženstvu i nesvesno zabacila glavu u nazad, naslanjajući se na njega od zadovoljstva. Osetivši ga tog trenutka uz sebe trgnula se.
„Šta to radiš?" pitala je ponovo kao i malo pre kada ju je zagrlio.
„Napeta si i ukočena. Pomažem ti da se opustiš."
Skupila je ramena kako bi prekinula masažu i odmakla se od njega.
„Hvala, nema potrebe. Idem sada da odmorim. Popiću lek pred spavanje, biće mi bolje," rekla je skupljajući stvari sa stola, kako bi ih unela u kuću.
