Wild Cherry 📝

Koliba

Sara je stajala u mestu, i nemo posmatrala Lukasa.

Nema joj pomoći, znala je to, ali ipak pogleda je u vozača porodice Rojs. Poslednju nadu polagala je u njega.

„Gospođice?", obratio joj se stariji čovek u uniformi.

Lukas istog momenat krene brzo da se penje uz stepenice ka Sari.

„Gospođica je izvukla na tomboli gratis vožnju do kuće, i to ličnosa mnom. Tako da, što se nje tiče, slobodni ste. Ja ću je odvesti."

Sara je ljutito skupila usne i zakolutala očima.

„Srećo, prestani da mi se tu učitavaš i pođi već jednom!" Lukas joj pružio ruku da krene sa njim.

Vozač Rojsovih je bio zbunjen. Čekao je Saru da se odluči. Na kraju, videvši da nema kud, Sara mu klimne glavom.

„Hvala Vam što ste me sačekali, ali slobodni ste."

Vozač joj se nakloni i ode.

Pogledala je u Lukasovu ruku koja je bila i dalje ispružena ka njoj, a onda je krenula da silazi stepenicama bez njega. Lukas brzo pređe ispred nje i stane kraj vrata automobila, čekajući je. Sara je silazila veoma sporo, ne gledajući u njega. Namerno je odugovlačila, samo da ga nervira. I uspevala je u tome, jer Lukas prvo prstima nervozno protrlja oči, a onda se umorno naslonio na vrata automobila, čekajući na nju.

Kada je došla do njega uputila mu je jedan oštar pogled, pun srdžbe, a zatim se lagano smestila na suvozačevo sedište.
Lukas je osetio neko olakšanje, pa duboko udahne i zatvori joj vrata. Trudio se da bude ozbiljan, kako ona ne bi videla koliko se raduje što je tu, uprkos njenom ponašanju.
Zaobišao je svoj automobil, ušao unutra i na sekundu zastao pogledavši u Saru, koja je bila krajnje ozbiljna. Iskoristio je priliku i namerno joj se sasvim približio, vezavši joj pojas, koji ona nije imala nameru da stavi.

Osetivši njeno telo uz svoje, njen slatki miris nalik mešavini vanile i divljeg kestena, jedva se suzdržao da je ne poljubi. Ipak, u tom trenutku, bitnije mu je bilo da ih skloni odatle, kako mu niko ne bi pokvario planove.