Wild Cherry 📝

Obećanje

Nije se ni okrenula da ga pogleda. Nije zastala ni na sekund. Žurno, vrckajući svojim kukovima, ušla je u dvorište tehnološkog fakulteta i nestala u masi studenta.

Lukas je nastavio da gleda u tom pravcu još neko vreme, pokušavajući da shvati šta se sve izdešavalo, šta se dešava i razmišljajući šta bi još moglo da se desi.

On je bio taj koji je pripremao teren za njen ponovni dolazak, a opet on je sada taj koji se oseća kao nezvani gost na žurci koju je ona organizovala.

Bila mu je zanimljiva ta borba sa njom. Zanimljiva koliko i naporna, ali se on nadao da će u svemu izneti pobedu i da će na kraju sa njom naći zajednički jezik. On nije bio neko ko lako odustaje. Nije imao nameru ni da odustane od nje.

Sagnuo se i izvadio svoj telefon koji je sinoć bacio ispod svog sedišta. Brdo poruka i poziva koje je imao od svog oca i brata, ukazivali su mu na hitnost njegovog pojavljivanja u vinariji, što mu je sada, kada je postigao svoj cilj, ponovo bilo naporno.

Otišao je do svoje kuće, da se istušira i presvuče, a onda se uputio ka hali u kojoj se danas održavao poslednji dan manifestacije koju je on organizovao.

Stigao je baš u momentu kada su izlagači iz Portugala završavali svoju prezentaciju i uputili se ka sali za banket. Videvši ga, Tomas se doslovno zaleteo ka njemu, kao da se plaši da će mu Lukas ponovo pobeći. Izgledao je kao da ima nameru da se sa njim potuče. Stigavši do Lukasa, Tomas ga uhvati za rukav i povuče u stranu.

„Možeš li da mi objasniš gde si do đavola nestao?! Brinuli smo. Tražili smo te, zvali... Da Sajmon nije javio da si dobro, ali da si zauzet, pretpostavljam gospođicom Sarom, koja je isto tako misteriozno nestala pa su se Rojsovi uspaničili, zvali bismo policiju i prijavili tvoj nestanak. Neodgovoran si Lukase! Neodgovoran i neozbiljan! Balav!"

Lukas ga pusti da sve to izbaci iz sebe, gledajući ga smireno, trudeći se da se ne nasmeje histeričnom napadu svog brata. Tomas je večito bio uštogljen, nepogrešiv, tačan... Izluđivao ga je svako ko bi radio drugačije.

„Jesi li završio? Jer, ako jesi, imam samo jedno pitanje." Lukas se isprsi pa ruke zavuče u džepove svoji farmerica. „Od kad ja vama toliko trebam da je problem što me nije bilo par sati?", upitao je Tomasa, gledajući ga ispod oka, dok su mu se usne krivile u blagi osmeh.

Tomas se jednom rukom podboči, a drugom prođe preko lica, pa se nasmeja.
„Od kad si postao direktor i većinski vlasnik ove jebene vinarije!" viknuo je i kiselo se nasmejao Lukasu, unevši mu se u lice.

Opet ista tema, pomisli Lukas i umorno prevrnuo očima.
„Šta je tu problem?! To je sve samo na papiru. Ti si glavni", odgovorio mu je Lukas, gubeći polako živce.

Bio je umoran i dovoljno iscrpljen oko pripremanja svega ovoga, a natezanje sa Sarom ga je dodatno iscrpelo. Tomasove pridike mu trenutno nisu bile potrebne.

„O tome se i radi. Kako da proglasim pobednika bez tebe. Moraš da potpišeš neka dokumenta. Ljudi čekaju, a to se sve dešava jer gospodin boli-me-uvo-za-sve ima mnogo važnija posla' da obavi!"

Lukas se odjednom umirio i uozbiljio. Tomas je bio u pravu. Bez njegovog odobrenja na papiru Tomas ništa nije mogao da uradi, a ako je već toliko truda uloženo u celokupnu organizaciju, nije imalo smisla da sada, na kraju, naprave bilo kakav propust ili grešku.

„Hajde da to završimo," reče Lukas prebacivši ruku preko Tomasovih ramena, a onda se zajedno uputiše ka kancelariji koju su iznajmili zajedno sa halom za ovu manifestaciju. Stigavši do masivnih drvenih vrata, Tomas izvadi ključ pa propusti Lukasa da uđe prvi.

„Uđi i sedni. Imaš da deliš autograme narednih pola sata", dobaci mu dok je zatvarao vrata za njima.
„Šališ se? Šta toliko ima da se potpisuje?" Lukas upita zgranuto.
Mrzeo je taj deo. Bolje rečeno nije voleo ništa vezano za posao u vinariji osim istraživanja tržišta i kalkulisanja prihoda i rashoda.