Sara je platila račun taksisti i izašla je iz automobila. Sa dozom tuge posmatrala je lampione koji su se lelujali na povetarcu. Zvuk talasa dopirao je iza njenih leđa. Ovo je bilo mesto na kome je mogla zauvek da ostane da živi. Osetivši teskobu u grudima, zbog žalosti što odlazi, samu sebe prekori da o tome više ne razmišlja, i krenu uz stepenice.
Čeprkajući po torbi išla je ka vratima. Izvadila je ključ i krenula da otključava vrata kada je primetila da se nešto pomera na drugom kraju terase. Naglo se trgla i uplašeno pogledala u desno, ali nikakvo olakšanje nije osetila videvši njega.
„Lukase?!"
Nije joj odgovorio samo je nastavio da korača ka njoj, dok joj je svaki njegov pokret i izraz lica govorio da je gotova.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nije ga očekivala, ne nakon onoga što je videla u klubu. Gledajući ga tako kako prolazi Sari su otkazale sve funkcije. Nije bila u stanju da stoji, te se zato naslonila na zid, a kamoli da se pokrene i recimo na vreme uđe u kuću i zaključa se. Ništa joj drugo nije preostalo nego da čeka trenutak kada će joj prići, i kada će sav uložen trud da ga izbegne i plan da od njega pobegne, pasti u vodu. U svojoj glavi videla je već šta će se dešavati narednih par sati, i znala je da se ništa ne pita, da će tu ulogu na kraju odigrati po njegovom scenariju, ne po svom.
Prišao joj je skroz blizu i svojim je telom još jače pritisnuo uza zid, naslonivši svoje dlanove na njega.
„Šta tražiš ovde?" pokišavala je da bude ljuta.
„Je li to pitanje ili oduševljenje što me vidiš?" Pitao je izvodeći onu njegovu magiju, igrajući se sa njenom kosom.
„Ne...", Sara je imala nameru da bar pokuša da se dostojanstveno drži, ali joj Lukas dlanom preklopi usta.
„Mislim da ne želim da te čujem. Ne želim jer ćeš opet da lažeš. Ne mene... Sebe. Meni si jasno večeras, gledajući često u mom pravcu, dala do znanja da ti bežiš od sebe, ne od mene." Sara je sklopila oči i skupila usne.
„Zašto si me lagala da ideš danas? Zašto?", šaputao je onim svojim senzualnim glasom, i nosom milovao njeno lice. „Da bi izbegla ovo? Je li?" pitao je ljubeći joj vrat. „Ti si jedan vrag, Saro. Znaš li to?" Sara nije mogla da diše a kamoli da mu odgovori. „A taj vrag će sada dobiti ono po šta je došao."
Izrekavši to upozorenje, nije sačekao ni sekund više, pre nego što se gladno obrušio na njene usne. Neće joj dati da govori, ni da diše. Naučio je već da su bilo kakve pauze rizične za njega da se ona predomisli. Zato je svoje dlanove spustio na njeno lice, i nastavljajući da je ljubi, gurao ju je polako ka otvorenim vratima. Za divno čudo, po prvi put se nije bunila. Rukama ga je uhvatila oko struka, da očuva ravnotežu, i vodeći se njegovim pokretima koračala je unazad. Ušavši unutra Lukas nogom zalupi vrata, pa nastavi da je vodi ka velikom trosedu.
Pre neki dan se čudio onom ko je naručio neobično veliki komad nameštaja za dnevni boravak, ali sada mu je bio veoma zahvalan. Itekako će mu poslužiti da se na njemu gosti ovim slatkišem.
