Wild Cherry 📝

Trag

Kada je Sara Voker prihvatila da radi ovaj posao sa Rojsovima, bila je spremna na sve. Na to da se izloži opasnosti, na to da možda neće uspeti da završi svoj zadatak do kraja, na to da će možda razočarati svog oca. Bila je spremna na sve osim na mogućnost da joj se dopadne jedan od suparnika.

Znala je dobro ko su Lajtnerovi. Da su nemilosrdni u svom poslu, da gaze sve pred sobom, da nemaju puno prijatelja ali da su cenjeni kao vrlo sposobni poslovni ljudi. Znala je i kako izgledaju. Znala je kako on izgleda. Bio je krupniji od svog brata, ozbiljan na svim slikama koje je videla. Večito namršten i zamišljen. Delovao je opasno i izgledao je tako. Činjenica da je voleo ekstremne sportove i da putuje po zemljama koje nisu bile bezbedne za turiste, govorile su joj da on ne preza od opasnosti, već da ga to uzbuđuje.

Ono što nije očekivala jeste kako će na nju delovati njegova pojava uživo. Da će je njegov glas poljuljati do temelja, da će način na koji je govorio, kao i ono što je govorio, naterati da zastane i razmisli o životu. Daleko je više uplašio njegov radoznali pogled, dok joj se smešio, nego sva ona ozbiljnost na slikama.  Osetivši njegovo telo uz svoje, hormoni su joj poludeli, da nije mogla prestati o tome da razmišlja, te tako zamišljena, izlazeći iz sportskog kompleksa nije ni primetila da joj neko stoji na putu.

„Izvinite, molim Vas!" Rekla je nakon što se sa nekim sudarila, a zatim podigla pogled.

„Čad?!" Njega je najmanje očekivala tu. „Šta ti radiš ovde?!" Pitala je iako je znala odgovor na pitanje. „Pratio si me?!" Bila je ljuta zbog toga.

„Ne duri se lepotice. Moram da proverim da i ti ne napraviš grešku kao što je Stiven." Nasmejala se ironično.

„Misliš da i ja ne pređem na stranu Lajtnerovih?“, upita Sara u čudu kako samo može to sa pomisli.

„Baš to!” Potvrdio je Čad.

Sara iznervirano prođe kraj njega. „Ja nisam jedna od tvojih zaposlenih i to što ja radim te se ne tiče. Dogovor je bio da vam pomognem oko promocije i ništa više od toga, osim ako to ne bude bilo nužno potrebno opet. Je li tako bilo Čad?!“

„Tako je." On kiselo potvrdi.

Sara nije želela da gubi vreme na Čadovu paranoju. Pružila je ruku da zaustavi taksi koji je upravo nailazio. U trenutku kada je otvorila vrata i krenula da ulazi Čad je zaustavio.

„Pazi dobro šta radiš! Ne čini mi se da si imuna na Lukasov šarm drvoseče, a to bi moglo da utiče na tvoj posao.“

Sara je planula u trenutku. „Moj posao bi jednog dana mogao da postaneš i ti, nastaviš li da me nerviraš!“

Bila je u stanju sve da uradi zarad drugih, sve za jedno molim te, ali zapreti joj, naredi ili uceni, zgaziće te kao mrava. U tom trenutku poželela je da na Čadu iskali ono malo energije što joj je ostalo nakon mukotrpnog treninga, ali to nije smela sebi da dopusti. Želela je samo da što pre stigne kući i opusti se.

Njen vatreni horoskopski znak smirivala je samo voda, te je u svakom novom mestu birala kuću i stanove pored reke ili mora. Tako je bilo i u Melburnu. Odabrala je malu kuću sa velikim tremom na samoj plaži, u mirnom i ne tako gusto naseljenom delu grada. Nije birala svoja radna mesta i mogla je da radi pod svakakvim uslovima, ali u kući je volela da ima mir i tišinu. Tišinu koju je mogao da naruši samo njen debeli mačak Garfild. On je zaista izgledao kao mačak iz istoimenog crtaća i bio je isto takva lenčuga.

„Zdravo Garfilde.“ Garfild je pozdravi glasnim mjaukanjem.

„Gladan si, je li?" Upitala ga je, a on se umilno protrlja o njenu nogu.

„I ja sam." Ali nije hrana bila ta na koju je pomislila u tom trenutku, već onaj koji je učinio da se ponovo oseća blesavo, kao kad je bila zaljubljena klinka.