Wild Cherry 📝

Lekcija

Sara je zabezeknuto gledala u Oliviju.

„Onda mi je duplo drago da te upoznam, Olivija", rekao je Lukas srdačno. „Tomas mi nije pričao o tebi, to nisu teme o kojima nas dvojica razgovaramo, ali zato Sara jeste." Seo je pokraj Sare i ruku prebacio preko njenog ramena, ali je ona odmah odgurnu, što Olivija proprati pogledom.
„Da", reče smušeno, „sigurno ti je spomenula da sam ja kriva za Garfildovu krađu."
„Jesi li?" Lukas upita, gledajući pronicljivo u Oliviju.
„Ne... Mislim, ja sam kriva jer nisam uključila alarm."
„Sara te ne krivi zbog toga, ne brini", reče Lukas da smanji tenziju, zbog čega mu se Olivija ljubazno nasmeši.
„Ne verujem kakva slučajnost. Još sam u šoku. Mislila sam da nemaš nikoga. Koliko ste dugo zajedno?"
„Mi nismo zajedno Liv", reče Sara brzo, kako bi preduhitrila Lukasa.
„Niste? " upitala je Olivija zbunjeno.
„Nismo?" Lukas je upita to isto, glumeći iznenađenost i povređenost.
„Ne! " Reče Sara i ljutito izvi obrvu, streljajući Lukasa pogledom.
Jasno mu je dala do znanja da neće nasesti na njegovu igru ni pružiti mu to zadovoljstvo da tako iskoristi priliku da joj se približi.
„Ali... Ali poljubio te je", reče Olivija začuđeno.
„Oh, verujem da to on često radi. Koristi priliku da iznenadi devojku i tako je stavi pred svršen čin, kako se ne bi puno trudio. Samo to kod mene ne pali", reče Sara i nasmeja mu se ironično.
Lukas ju je za to vreme posmatrao pogledom koji joj je obećavao da će je naterati sve da porekne čim budu ostali sami.
„I spavao je kod tebe", Oliviji i dalje ništa nije bilo jasno, a na njene reči Lukas slegnu ramenima, kao da je i njemu njen zaključak logičan, a Sarino negiranje nejasno.
„Nismo zajedno!" Sara ponovi još jednom. „Nisi mi odgovorila. Od kud ti te ogrebotine po rukama?" Sara brzo promeni temu, na ono što je njoj bilo bitnije u tom trenutku.
Lukas odmah pogleda na Olivijine ruke.
„A to... ", Olivija stade da se uvija, pa povuče rukave da im pokaže. „Juče su mi ispali ključevi u grmlju ispred kuće, pa sam ih jedva pronašla, i usput se ovako unakazila."
I Lukas i Sara su klimnuli glavom ali su nastavili sumnjičavo da je gledaju, zbog čega Oliviji bi nezgodno.
„Neću više da vam smetam, idem."
Ustala je i brzim koracima krenula ka stepeništu. „Saro, znam da ne voliš da izlaziš ali... Mogli bismo nekad svo četvoro da izađemo. Znaš ono, kao parovi."
„Mi nismo... " Sara ne dovrši rečenicu jer joj Lukas preklopi usta svojom rukom.
„Vrlo rado Olivija. Dogovori se sa mojim bratom pa nam javi."
Olivija zadovoljno kliknu, pa otvori kišobran i sjuri niz stepenice.
„Pomeri se", reče Sara srdito, kako bi Lukasa oterala sa klupe. Umesto toga, on joj uputi pogled gladnog vuka, još više jok se približi, sateravši je tako uza zid. Sara nije imala kud.
„Voliš da me provociraš, a ovog si puta to učinila pred nekim. Jako sam uvređen i razmišljam koji je najbolji način da te nateram da od sada dobro razmisliš pre nego što kažeš nešto glupo", rekao je Lukas naginjući se ka njoj.
„Pomeri smesta, inače ću biti prinuđena da te odalamim."
Lukas je počeo da se smeje i malo se udaljio od nje. Sara ga je za to vreme oprezno posmatrala.
„Meni nije smešno, ni najmanje. Interesuje me jesi li svom bratu rekao na čemu radim?"
Lukas se istog momenta uozbiljio.
„Ne misliš valjda da je on..."
„Pitam jesi li mu rekao?!" Sara iznervirano viknu I ponovi pitanje. Usne je skupila u ravnu liniju, dok su joj se nosnice širile.
„Jesam, ali..."
„Pomeri se!" Sara ga lupi rukom, ne želeći više da ga sluša.
„To je bilo nakon što si ti otišla, nakon što se sve to desilo", Lukas joj je objašnjavao ali uzaludno. Ona nije želela da ga sluša.
„Pomeri si kada ti govorim!"
Sara gotovo zareža kroz zube.
Lukas se udalji od nje i usta sa klupe, ali tu osta da stoji, preprečivši joj put.
„Saro, uveren sam da Tomas nema nikakve veze sa Garfildovom krađom, niti pretnjama vezanim za tvoja istraživanja. Do juče ni on, ni ja, nismo uopšte znali da se tako nešto dešava. Molim te razmisli. Videla si i Olivijine ruke, to nisu ogrebotine od mačke. Ona ne laže." Lukas se i dalje trudio da joj objasni.
„Pomeri se", reče Sara i gurnu ga rukom. „Trebalo je da znam da ćeš mu reći. Logično je, on ti je brat. Vi ste... Vi ste neko ko radi protiv Rojsovih. Sve što je tebe interesovalo jeste da što više informacija saznaš od mene a ne... Ne...", Sara se ućutala kada je shvatila da se odala da je pomislila da mu se ona dopada.
„Ne misliš valjda da i ja imam veze sa svim tim?!" upita Lukas zatečen njenim zaključkom.
Sara je zastala na vratim, držeći se za bravu, kao da razmišlja šta da mu odgovorić, a onda ga je pogledala.
„Ne znam više šta da mislim ali želim da odeš. Ali stvarno, stvarno da odeš, i da se po mogućnosti više ne vraćaš. Ne mogu, niti trebam da ti verujem. Ne znam ni šta mi je bilo da ti uopšte bilo šta kažem. Jasno mi je da sam pogrešila."
„Saro..." Lukas je dozva ali ona je već zatvorila vrata za sobom i otišla, ne želeći da ga sasluša.
Lukasu nije preostalo ništa drugo nego da ode. Osećao se grozno. Kao da ju je izdao, i to je momenat kada je shvatio da na nju uopšte više ne gleda kao konkurenciju, već na nešto svoje.