Wild Cherry 📝

Bunilo

Saru je probudio zvuk otvaranja vrata. Osećala se toliko umorno da nije mogla da otvori oči. Sa svakom narednom sekundom, sa kojom je dolazila ka svesti, bol u njenom telu rasla je sve više i više. Osećala se pregaženo.

„Hoće li biti dobro?", pitao je Lukas.
Nije mogla da otvori oči, ali je prepoznala je njegov glas.

„Biće, samo mora da odmori. Bilo bi poželjno da što pre dođe u bolnicu, kako bismo joj fiksirali rame. Trebalo bi da miruje dok povrede ne prođu." Glas drugog čoveka bio joj je nepoznat, zbog čega se, setivši se ranijih događaja te večeri i razloga svog dolaska u Lukasovu kuću, naglo uznemiri.

Čula je korake i zatvaranje vrata. Panično je odskočila i naglo udahnula vazduh. Uspela je samo da vidi da se nalazi u nekoj spavaćoj sobi, pre nego što je oštra bol u ramenu natera da se ponovo vrati na jastuke. Sara se namršti, stisnuvši ruke u pesnice da spreči vrištanje zbog nepodnošljive boli.

„Moraš da miruješ!"

Sara se trgnu i naglo otvori oči čuvši Lukasov naredbodavni glas. Mislila je da je i on otišao i da je ostala sama. Okrenula je glavu u njegovom pravcu, gledajući ga sa puno opreza i moglo bi se reći sa strahom. Ličila je na nakostrešenu mačku koja sa oprezom prati svaki njegov pokret, čekajući trenutak kada će biti napadnuta i kada će ona napasti.

Lukas je pak bio krajnje ozbiljan dok joj je prilazio. Po njegovom izrazu lica Sara nije mogla da oceni da li je ljut, uvređen ili čak možda i zabrinut. To ju je činilo dodatno napetom, jer nije znala šta sada od njega može da očekuje. Prišao joj je polako i seo na ivicu kreveta na kome je ona ležala.
Po svaku cenu, pa čak i po cenu bola, Sara je krenula da se otkriva, sa željom da se udalji od njega. Tada je usledio novi šok za nju. Čim se otkrila shvatila je da je odevena samo u donji veš.

„Gde je moja odeća?!" upitala ga je uspaničeno.

„Lezi i miruj!" viknuo je Lukas ustavši za njom. „Morao sam da ti skinem odeću kako bi te doktor pregledao." Iako se trudio da joj smireno objasni, videlo se da je poprilično napet i iznerviran njenom reakcijom i ponašanjem.

„Zašto? Zašto mi je uopšte trebao doktor?!" Izgovorivši to pitanje, najednom postane svesna onoga što se dogodilo, da se verovatno onesvestila, jer poslednje čega se seća jeste svađe sa Lukasom i trenutka kada je sve oko nje postalo crno.

„Pozvao sam doktora jer nisam znao šta ti je", objasnio joj Lukas.

Njegova briga se nije uklapala u sve ono za šta ga je nedavno optužila, te se u njoj javi sumnja, osećaj krivice i kajanja.
Šta ako je pogrešila? Šta ako je zbog njenih optužbi sada omrzne?

Ne, Saro, ne daj da te njegov šarm i lažna briga zavaravaju. Razmišljaj logično, sve ukazuje na njega, korila je Sara samu sebe zbog slabosti koju je ponovo osetila prema njemu.

„Nije mi ništa i sada odlazim. A ti.."

„Ja ništa", viknuo je Lukas, „niti ćeš ti u tom stanju da odeš odavde", reče joj još, sa tolikom sigurnošću u to što govori, kao da on odlučuje o tome, kao da se ona ništa ne pita.

„U kom stanju? Ovo su samo modrice. Nisam bolesna," govorila je Sara, trudeći se da je glas ne oda koliko je sve boli.

„U drugom stanju", reče Lukas na šta je Sara ostala šokirano da gleda u njega, menjajući svoj izraz lica.

„Molim?!" Izbeči oči.

„Da, tako je." Lukas krene ka njoj, zaobilazeći krevet. „Doktor kaže da si otprilike u trećem mesecu trudnoće, što se poklapa sa vremenski periodom kada smo nas dvoje bili intimni. Ako uzmem u obzir tvoju narav i to koliko si prgava, da te takvu samo ja trpim, nesumnjivo je da je dete moje", reče Lukas došavši do nje.