Wild Cherry 📝

Napad

Lukas je jurio gradom ka zgradi njihove vinarije. Vozio je kao da je na trkama. Bio je besan, iznerviran, razočaran.
Njegov otac nije smeo tako nešto da uradi i to bez njegovog znanja.

Zašto li je uopšte to uradio?
Da li Tomas zna?
Kako će reagovati?
Ko je taj koji odaje tako važne informacije Rojsovima?
Koliko su zapravo oni, njegova porodica i vinarija, bili u opasnosti ako postoji uljez među njima?

Njegove misli i pitanja rojile su se neverovatnom brzinom, a ništa nije imalo smisla. Lukas se osećao kao da ga je neko saterao u ćošak, zbog čega se pretvorio u pobesnelu zver, samo da se dokopa slobode i svog mira.

Dok je ostavljao svoje vozilo u garaži vinarije, već je uveliko vodio žustri dijalog sa svojim ocem u svojoj glavi. Bio je krajnje nestrpljiv da ovu novost raspravi sa njim, te ga je i čekanje lifta nerviralo. Šetao je tamo-amo, kao ludak, sa rukama na bokovima, sve dok se vrata lifta nisu konačno otvorila.

Nadao se da nikoga neće sresti na putu do očeve kancelarije, jer je imao osećaj da neće uspeti svoj bes da iskontroliše i da će ga iskaliti na prvoj osobi koja mu se obrati. To nije ličilo na njega, ali ovo su bile vanredne okolnosti. Srećom, nije bilo nikoga ovako rano ujutru, ali onaj koji mu je trebao već je uveliko radio u svojoj kancelariji.

„Hoćeš li mi reći zašto si svoje deonice prepisao meni, a da me ništa nisi pitao, niti me o tome obavestio?!" Lukas je počeo da viče na svog oca još sa vrata.

Bez obzira na to stari Tenor ga je smireno posmatrao, kao da je ovako nešto očekivao i pripremao se. „Sedi Lukase," reče i pokaza na stolicu naspram njega.

Lukas pogleda svog oca, iznenađen njegovom staloženošću. Zavrti glavom pa nemajući kud i u želji da se sve što pre raščisti, posluša svog oca. Prišao je stolu i uz puno buke pomerio stolicu, a zatim se smestio u nju. „Slušam.“

Njegov otac započe laganu šetnju oko svog stola.

„Ti znaš koliko mi je stalo da vinarija opstane. Ipak… Umoran sam od te borbe. Tomas... On je sposoban, snalažljiv, ali njemu je stalo samo do zarade. Nije mu bitno kakav je posao u pitanju. Stalo mu je samo da ima para. Prodao bi sve i uložio u nešto drugo, samo ako bi u nekom drugom poslu namirisao veću dobit. Ne mogu to da dozvolim. Da se moji otac, deda, pradeda i svi preci prevrću u grobu jer sam dozvolio da vinarija propadne. Ti… Ti si pametan, pošten, proračunat, pronicljiv. Imaš dugoročne vizije. Ti si sposoban da preuzmeš moje mesto."

Lukas je slušao svog oca i nervozno čupao svoju bradu. Donekle, njegov otac je bio u pravu što se tiče Tomasa. Često je predlagao prodaju vinarije. Sa druge strane, grešio je. Lukas nikada nije želeo da se bavi ovim poslom. Pristao je da im neko vreme pomaže, samo zato jer mu je bilo žao oca.

„Razumem tvoju brigu i to da ti je stalo do svega ovoga. Ali... Ti znaš da mene ovo ne zanima. Čekam dan kada će ova vinarija stati na noge da se vratim majci na Frejzerovo ostrvo. Ništa više ne želim od toga. Želim svoj život nazad!"

Nakon razvoda sa njegovim ocem, Lukosova majka se vratila da živi na Frejzerovo ostrvo, gde je živela pre nego što je upoznala Lukasovog oca.

Stari Tenor se istog trenutka šakama osloni na sto i nagne ka Lukasu.
„Lukase, molim te, zaboravi na tu ideju! Ti si predodređen za nešto više od avantura u divljini." Nije imao razumevanja za Lukasove želje.

„To je ono što je meni potrebno kao što je tebi potrebno sve ovo. Sigurno postoji način da Tomasa ograničiš u odlukama kao što je prodaja vinarije. Tvoj advokat bi mogao nešto da smisli.“

Nastade kratka pauza u kojoj je svako sa svoje strane tražio način da ubedi onog drugog da odustane od svojih planova i želja.

„Kad smo kod njega, tvog advokata, želim da ga pozoveš. Odmah!“