Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Onoliko koliko je Sara u tom trenutku bila zahvalna onome ko je kucao, jer ju je spasio odgovora na koje je Lukas čekao, toliko je bila i uplašena. Nije videla ni jednu kuću na putu do kolibe, te nije imala ni predstavu ko bi to mogao da bude.
Šta je on isplanirao za nju? Šta će joj uraditi?
Poslednje što joj treba jeste da trči u štiklama kroz gustu i mračnu šumu, daleko od civilizacije.
Lukasa je pak očigledno zabavljala njena reakcija i zabrinutost, jer se smejući se uputio ka vratima. Hitro, da je Lukas ne vidi, posegla je za torbicom ne bi li pozvala pomoć. Njen plan je istog momenta pao u vodu.
„Ne trudi se, srećo. Ovde koala donosi poštu. Nema interneta, nema mreže, a primetićeš za koji minut da nema ni struje", rekao joj je Lukas koji se vratio sam, ali sa nekom kesom u rukama.
Sara je sada već bila krajnje očajna. „Šta je to?“ upitala je Lukasa pokazavši glavom ka kesi.
„Sajmon nam je doneo večeru“, reče Lukas, vireći unutar kese, a onda se uputi ka trpezarijskom stolu. „Namučila si me danas tako da sam ručak morao da preskočim, a priznaćeš, trebaće nam snage za večeras.“
Nije gledao u nju dok ju je rečima provocirao.
„Samo se ti nadaj“, odgovorila mu je Sara prekrstivši graciozno ruke na grudima, dok su je žmarci požude putovali telom budeći njenu želju.
Lukas joj na to ništa nije odgovorio, već je nastavio da ređa hranu po stolu. Kada je završio, pogledao je gužvajući kesu u rukama.
„Da vidimo, kako si ti ono meni danas rekla...“ Lukas je glumio da se priseća, „a da… Opusti se, deluješ napeto.” Njegov osmeh jasno joj je govorio koliko uživa u tome što joj se revanšira. „Mislio sam samo na razgovor Saro. S’ obzirom na tvoju tvrdoglavost, nesumnjivo je da će ubeđivanje potrajati dugo u noć.“
Znala je ona da zasigurno nije mislio na razgovor, ali je očigledno želeo da sa njom igra onu dobru poznatu igru reči, čekajući svaki trenutak da sama upadne u svoju zamku.
„Jako si naporan i jako, jako, me nerviraš,“ rekla je suzivši pogled na njega.
Igrao se. Igrao je njenu igru, samo je ovoga puta ona bila pion, a ne on.
„Jesi li gladna?“ upitao je Lukas liznuvši svoje prste, umazane hranom.
Sara se za trenutak izgubila. Prisetila se osećaja njegovog toplog jezika na svojoj koži, zbog čega nesvesno sklopi oči. Leptirići su bili blagi opis za ono što je osetila. Pomahnitali šišmiši, to je bilo daleko realnije. Lupkanje šapa po drvenom podu natera je da se rasvesti.
„Jesi li se najeo?” upitala je Napoleona, koji je veslo mahao repom i oblizivao se. Bila je srećna što je bar još neko tu sa njima, jer je Napoleona koristila kao priliku da ne gleda u Lukasa, i ne razgovara sa njim.
