𝑁𝑒𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑜 - 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑖 ✅

•7•

"Vodi me kod Tijane", pijano kažem, a Sveta me pogleda kao da sam s Marsa pao. Nije bilo pametno izaći i uneti ovoliko alkohola u sebe. A prvenstveno nije bilo pametno izaći ovde gde devedeset odsto devojaka hoda polugolo. I sad moj donji mozak želi da ide kod Tijane, iako sam danas bio poprilično grub, kad sam je ispalio.

A želela je da dođem.

"Bilo je dovoljno samo da se napiješ pa da priznaš ono što si danas porekao."

"Ne zajebavaj. Moram da zadovoljim potrebe", kažem dok trljam oči, ne bi li mi se vid bar malo razbistrio.

"I šta sad hoćeš od mene?", pogleda me upitno, zbog čega prevrnem očima.

"Da me odvezeš, jer sam ja previše pijan da bih vozio."

"Devojka radi sutra, a sad je već pola dva ujutru. Zaista želiš da je probudiš?", znam da sam sebičan, ali trenutno mi tako treba da se izduvam.

"Hoćeš li krenuti već jednom?", ustanem od stola, pa krenem ka izlazu iz kluba. Kad shvati da se ne šalim, požuri za mnom.

" 'Ajde dobro, voziću te, samo uspori. Ionako nigde nema nikoga, bićemo tamo u rekordnom roku", otključa auto, a ja se odmah zavalim na suvozačko sedište. Jedva dočekam da dođemo do njene zgrade, pa izađem iz auta. Pošto me već dobro opucao ovaj alkohol i samo je pitanje trenutka kad ću završiti na betonu, Sveta izađe za mnom, ne bi li me otpratio do njenog stana.

Nekako uspem da se popnem na drugi sprat, dok u sebi proklinjem što ova zgrada nema lift, kao moja. Nađemo se pred njenim vratima, pa se ja naslonim na zid dok on zvoni, pokušavajući da je probudi. Nakon nekih pet minuta konačno se čuje otvaranje vrata, pa ona pospano izađe pred nas. Zbunjeno pogleda u jednog, pa u drugog i na kraju njen pogled završi na njemu.

Ej, ej, sa mnom spavaš, ne s njim.

"Koji đavo radite ovde u dva noću?", upita njega verovatno jer je on onaj trezniji.

"Ne znam ja. Ja sam samo dovezao ovu budalu, a šta ćete vi dalje da radite, ja ne znam i ne tiče me se", i tek tako ode ostavivši me nasamo s njom.

"Mogu da uđem?", upitam je, a ona prevrne očima i skloni se sa vrata. Ne obraćajući pažnju na mene, krene nazad ka sobi, a ja krenem za njom. Ubrzam korak da bih je sustigao, pa obmotam svoje ruke oko njenog struka. Okrene se iznervirano ka meni, a ja iskoristim priliku i poljubim je.

Ljuto se izmakne, a ja stojim i zbunjeno je posmatram.

"Smrdiš na alkohol, Danilo. I ne znam zašto si uopšte i dolazio? Mislim da si jasno rekao kako ne želiš da dođeš danas."

Ipak sam je naljutio.

"Došao sam, jer mi trebaš."

"I meni treba san. Za razliku od tebe, ja moram da radim ujutru", prevrne očima i ponovo se okrene spremna da ode u sobu, ali je ja ne pustim. Zadržim je u svom naručju, pa primetim da je već užasno iznervirana. Svaka ti čast, Danilo.

"Zvala sam te da dođeš, nisi hteo, durio si se zbog gluposti, sad ja nisam raspoložena. Pošto si mrtav pijan oprostiću ti što si me probudio u dva ujutru i neću te izbaciti iz stana, jer ne želim da te nosim na duši. Doneću ti jastuk i pokrivač, imaš kauč u dnevnoj pa spavaj", hladno me odbije, a ja odustanem.

Sednem na fotelju, dok čekam da se vrati. Dođe s posteljinom u rukama, pa mi namesti kauč, dok ja sedim i posmatram je. Tako bih sad želeo da spavam s njom. Ali ako pokušam samo još jednom, izbaciće me iz stana. Dovoljno je poznajem.

"Laku noć. Ne pravi buku", čujem da se čak i zaključala, pa mi ne preostane ništa drugo sem da spavam. Rešićemo mi ovo sutra.

•Tijana's pov•