𝑁𝑒𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑜 - 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑖 ✅

•20•

"Šta je bilo, ljubavi? Što si tako zamišljen?", Vanja se namesti u mom zagrljaju, pa me pogleda svojim krupnim zelenim očima.

"Ništa bitno", pokušam ponovo da izbegnem priču o tome, ali ovaj put ne odustane tako lako.

"Kako ništa, Danilo? Bio si zamišljen i neraspoložen danima. Prošle sedmice si bez jedne jedine reči otišao u Beograd, vratio se isto to veče i čini mi se da si još goreg raspoloženja otkako si se vratio. Šta se dešava, ljubavi?", upita me zabrinuto, a ja odlučim da joj kažem istinu.

"Moja bivša devojka se porodila. Stvar je u tome što mi nikad nije ni rekla da je trudna, ali dete je moje", uozbilji se pa se malo i odvoji od mene.

"Kako si tako siguran?"

Čak i da mi Sveta nije rekao da je Andrea moja, znao bih da jeste. Koliko god da Tijana nije osećala ništa prema meni, znam da sam joj bio jedini.

"Siguran sam. Mala je ista ja", raznežim se na pomisao Andree u mom naručju.

"Išao si da je vidiš?", ne mogu baš odrediti šta trenutno oseća, jer na njenom licu nema nijedne jedine emocije.

"Da. Mada Tijana i dalje ne zna da sam saznao za dete, ja sam je video. I čak iako ona ne želi da ja imam išta s detetom, ja ne mogu da se pravim da Andrea ne postoji. To je moja ćerka, moja krv. Želim da budem deo njenog života", iskreno joj kažem, pa gledam kako se i ona raznežila. Znao sam da će razumeti.

"Što joj to i ne kažeš onda?"

"Jer je naša veza bila komplikovana. Zapravo i nije bila prava veza. A Tijana je užasno tvrdoglava osoba i trebaće mi mnogo svađe i ubeđivanja da bih dobio odobrenje da viđam svoju ćerku", zabijem glavu u šake, a ona spusti svoju ruku na moje rame.

"Ne može ti ona zabraniti da viđaš svoje dete. Nijedan sud ne bi presudio u njenu korist", kako spomene sud ja se namrštim. 

Koliko god da me nervira što ne želi da budem deo Andreinog života, nikad ne bih ni pomislio da ovo odvedem pred sud. Znam da bih mogao lagano da dobijem starateljstvo nad detetom, ali nikad joj to ne bih mogao uraditi. Isuviše je volim da bih joj naneo toliko boli.

"Neće biti nikakvog suda. Ja ću sve rešiti s njom, koliko god da mi vremena za to bude bilo potrebno", kažem kratko i jasno joj davši do znanja da se za starateljstvo neću boriti tako.

"A što se ne bi izborio da dete živi s tobom. Sigurno bi ovde imala bolje uslove za odrastanje, nego u Beogradu s majkom. Ti i ja bismo se mogli zajedno brinuti o njoj", pogledam je šokirano, ne verujući šta priča. Da uzmem Tijani dete? Da li je ona normalna?

"Nema teoretske šanse! Ne želim samostalno starateljstvo nad detetom, ona joj je majka. Ja samo želim da mi ona dozvoli da viđam malu. Ništa više."

Nikad ne bih uzeo Tijani dete. Volim je i ne želim da me mrzi.

"Izvini, nisam mislila da te povredim onim što sam rekla. Samo sam mislila da bi bilo lepo da imamo dete, a pošto ja ne želim da rađam, učinilo mi se da je ovo odlična prilika."

Moja ćerka već ima majku. I ko je rekao da ja želim dete s Vanjom? I ovo jedno me zateklo, ali mi je drago da se desilo. Bar sam na neki način povezan s Tijanom. I to neraskidivom vezom.

•Tijana's pov•

"Dobro se ti nosiš s ovim", nasmejano kažem Dejanu, koji je upravo uspeo da uspava Andreu.

"Ko bi rekao da mi je prvi put da nekome glumim oca", našali se na račun svega što se izdešavalo.

"Znaš da nisi morao toliko da se žrtvuješ zbog mene?", tiho ga upitam, a on mi se osmehne.

"Znam da nisam, ali sam želeo. Samo želim da znaš da ja ne želim da zauzmem njegovo mesto u njenom životu. Dete treba da ima oca. Njen je živ i zdrav, hvala Bogu, i samo da je vidi verujem da više ne bi mogao da se odvoji od nje. Mala je anđeo", kaže dok je očarano posmatra, a ja ne znam šta bih rekla.

"Danilo je u Sevilji i ima svoj život. Andrea i ja možemo i bez njega."

"Nisam rekao da ne možete, samo smatram da bi Danilo trebalo da bude uz vas dve. A verujem da bi bio. Čak ni on nije toliki kreten da ne vidi koliko ste vredne", ponovo me pogleda značajno, a ja spustim pogled.

"Molim te, Dejane, ne želim da pričam o tome", molećivo ga pogledam, pa on samo klimne glavom.

"Gde su Dana i onaj nervozni Marković?", kao da se odjednom setio upita, a ja prevrnem očima jer ponovo nije oslovio Svetu imenom, već prezimenom. Dejan zapravo nema ništa protiv njega, ali je ljut jer je Sveta uvek bezobrazan prema njemu. Opet, ja razumem i Svetozara.

U početku je bio ljut na Danicu jer je ćutala o mojoj trudnoći, a pogotovo na mene, jer po njegovom mišljenju Danilo ne bi otišao da je znao da sam trudna. Nakon neke dve sedmice nepričanja s Danicom, pomirili su se, a onda je nekako oprostio i meni.

Ali sve od tad pokušava da me nagovori da kažem Danilu istinu. A u poslednje vreme i Danica navaljuje na mene. Međutim, ostajem pri svojoj odluci.

"Odmaraju malo jedno s drugim."

"Da znaš da u klubu svi jedva čekaju da se vratiš", nasmejano mi kaže, pa izazove osmeh i na mom licu. Obožavam svoj posao.

"Nisi mi rekao kako je bilo doći na trening, nakon što si javno rekao da je Andrea tvoje dete."

"Ma pusti debile. Počeli su da me zajebavaju i da mi čestitaju, iako je zapravo svima njima jasno da sam ja to uradio da prikrijem istinu. Jedino je bitno da se tebe novinari klone", nasmejem se jer znam da momci uvek vole da se šale. Još jedan razlog što ih obožavam i što obožavam da radim s njima.

"Tako mi fali posao", kako to izgovorim, on me pogleda šokirano.

"Zar ti, koja uvek kukaš zbog posla, da ovo kažeš?"

"Ponekad je zaista naporno, ali ja obožavam svoj posao. Jedva čekam da se vratim na svoje radno mesto", iskreno kažem, a on se osmehne.

"Sad se samo posveti detetu. Posao može da čeka."

Izvinite što nastavak ide tek sad, ali mrtva sam bolesna i samo mi se spava 😓 Hvala vam na 2k pregleda 💙