𝑁𝑒𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑜 - 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑛𝑖 ✅

•19•

"Danice, molim te. Ma preklinjem te. Samo da je vidim", preklinjem je kao malo dete da vidim ćerku samo na trenutak.

"Danilo, bar je ti poznaješ. Pa ubiće me ako sazna", ponovi mi uspaničeno, a ja ludim. 'Ladno mi ne dozvoljava da vidim svoje dete.

"Tijana ne mora ni da zna. Ja joj sigurno neću reći. Samo da vidim Andreu na momenat i otići ću, obećavam", nastavim da je molim, a ona samo uzdahne.

"Joj, Danilo, joj. Zar zbog tebe glavu da izgubim, nesrećo jedna?", znam da je već skoro pa spremna da pristane.

"Da si mi odmah rekla da je trudna, ja bih sad bio gore pored nje i ti ne bi morala da se mučiš ovde sa mnom", prebacim joj zbog činjenice da je znala, a nije mi rekla.

"Moram da te pitam nešto", pogleda me ozbiljno, a ja joj dam znak da može da me pita.

"Voliš je?", sve u meni zatreperi i samo se ućutim. Svetozar je razvezao jezik malo previše.

"Sasvim je nevažno sad."

"Gle, Danilo, ja se neću petljati u vaš odnos i neću joj ništa reći, ali želim da znam", kao i uvek, ostane uporna, a ja joj uz uzdah priznam svoja osećanja.

"Zašto joj to nisi i rekao?", ne mogu da pričam o tome.

"Mogu li da vidim Andreu ili ne?", molećivo je pogledam, a ona klimne glavom.

"Rizikovaću, ali da znaš da si mi dužan", osmeh zablista mojim licem jer ću ipak videti ćerku.

Uđemo u zgradu i popnemo se na meni dobro poznat drugi sprat.

"Sačekaj me tu ispred, odmah se vraćam. Ne pravi nikakvu buku, inače smo mrtvi sve troje", naslonim se na zid dok čekam da se vrati.

Kako se pojavi na vratima sa bebom, ja se zaledim. Gledam u dete i ne verujem. Pružim ruke, pa mi je Danica spusti u naručje. Pažljivo je držim i i dalje očarano posmatram.

Kako je samo sićušna i slatka. Sveta je bio upravu - ima moje oči. Nasmeje mi se i srce počne da mi lupa tako glasno da mislim da ga i Danica može čuti. 

"Tata će uvek biti tu", tiho izgovorim, dok se oči pune suzama. Muško sam, ali trenutno ne mogu da kontrolišem emocije.

Ostavim nežan poljubac pa je vratim u Daničino naručje.

Iako bih voleo da mogu zauvek da ostanem ovde s njom, jasno mi je koliko Danica rizikuje jer mi je pomogla Tijani iza leđa. Ne želim ja još da joj pravim dodatne probleme.

"Hvala, Dano, odužiću ti se za ovo. Šta misliš kad bi bilo pametno da pričam s Tijanom?", upitam je za mišljenje, jer je ipak ona najbolje poznaje.

"Mislim da ne bi bilo pametno uopšte da pričaš s njom. Ljuta je jer si otišao bez pozdrava i to baš kad je saznala da je trudna. Neće želeti da te vidi."

"Moraćemo razgovarati u jednom momentu. Neću se odreći sopstvenog deteta. Koliko god se ona trudila da me izbriše iz svog života i života deteta, to je i dalje moje dete. Imam podjednaka prava kao i ona", dam joj do znanja da ne odustajem.

"Pusti da se malo privikne na novi način života. Dosta toga se trenutno menja u njenom životu i mislim da ti je pametnije da sačekaš dok se navikne na te promene."

"I da pustim da drugi odgaja moje dete i da drugi ljubi devojku koju ja volim?", pogledam je ozbiljno, pa vidim da ni Danica ne zna šta bi mi rekla na ovo.

"Dejan joj je samo prijatelj. Nije želela da je i dalje povezuju s tobom, pa je on odlučio da joj pomogne. Samo zato je rekao da je dete njegovo."

Začujem Tijanin glas kako dopire iz stana, pa se i ja i Danica ukočimo. Ja jer mi je falio njen glas, a Danica jer će nastati haos ako me Tijana vidi.

•Tijana's pov•

"Hvala ti puno, Sveto. Po prvi put ovih dana da se naspavam k'o čovek", veselo mu se zahvalim nakon što sednem pored njega.

"Nemaš za šta da se zahvaljuješ. Mala je anđeo", oduševljeno kaže, a ja ukapiram da nema Danice.

"Gde je Danica?", zbunjeno ga upitam, a on se ukoči i počne da muca.

"Tu sam", pojavi se na vratima s Andreom u rukama, pa se smesti pored nas. Zaista sam srećna jer imam ovakve prijatelje kao što su njih dvoje. Lepo je znati da uvek mogu da im verujem.

"Evo i mene s treninga napokon", Dejan se pojavi na vratima i pozdravi se s nama.

"Stigao i ponosni otac", Svetozar mu se podrugljivo obrati. Ne može da ga podnese i uvek je neprijatan prema njemu. Smatra da je Dejan uzeo Danilovo mesto, iako smo zapravo i dalje samo prijatelji.

Danica ga blago udari, ne bi li ućutao, a Dejan samo prevrne očima. Trudi se da ga razume i da uvek bude fin, ali to iskreno nije uvek baš lako. Sveta zaista zna da bude neprijatan ponekad.

"Mislim da bi Andreica na spavanje", Danica se uz osmeh okrene ka meni, promenivši tako temu. Uzmem je u svoje naručje, pa krenem ka sobi, a Danica se ponudi da mi pomogne.

"Još uvek ne verujem da je moja drugarica dobila dete", kaže dok posmatra mene kako je uspavljujem.

"Veruj mi i meni je teško da poverujem da sam sad majka. Ona neodgovorna Tijana je sad odgovorna za još nečiji život pored svog."

"Iz neobavezne veze ti dobi obaveze", nasmeje se, a ja spustim pogled. Ako ništa bar je nešto ostalo od naše veze.

"Nema više neobaveznih veza za mene. Sad je sve mnogo komplikovanije zbog deteta."

"S Danilom ne bi bilo komplikovano", kaže to tek onako, a ja je prostrelim pogledom.

"Danilo je gotova priča. Bilo je lepo dok je trajalo i zahvalna sam mu na Andrei, ali to nikad nije imalo budućnost."

"Moglo je da ima, da ste se vas dvoje ponašali kao normalne osobe. Dete treba da ima oba roditelja", ozbiljno me pogleda, a ja umorno uzdahnem.

"Zar ćemo ponovo pričati o tome?"

"Smatram da ovaj put nisi u pravu. Treba da mu kažeš, pa nek sam odluči da li želi da bude deo vašeg života ili ne. Ima pravo da on bude taj koji će doneti tu odluku. Nije fer da ti odlučiš umesto njega", ponovo mi čita bukvicu, a ja prevrnem očima.

"Neću reći Danilu i to je konačna odluka. Ne želim više da pričam o njemu. Kraj rasprave."

Da li sam ja jedina koja se posvađa s dečkom koji joj se sviđa zbog utakmice, iako to zapravo pokušava da izbegne? Kao da mi raspoloženje nije bilo dovoljno uništeno zbog baksuzne Lokomotive i Sjomina😒

P.S. Gobeljin gol bukvalno gori 🔥 Čovek je najlepše iznenađenje ove sezone, bar za mene 😍💙

//12.III 2022. Da nam je sad taj Gobelja 😅